Srpski književni glasnik

900 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

вест, дуго мучење сликом убиства, оставља празнину, страшну рупу у свести:

Од једном не знам рече ли то данас

што мене гони да дрхћем од гнева,

да л данас рече или негда давно.

Тако од једном свест ми ишчезава

и не знам више ни ко сам ни шта сам.

То је психолошки јако и пуно дејства.

Она је постала слаботиња, азијски крволок и мекушац, сличан Ироду у „Саломи“. Клитемнестра улази са звуцима ланца за који су везане дивље животиње, носи скерлетне одеће са много камења и украса. Тако она у стилу допуњује Електру, чија је бесомучна страст примитивно дионизијска. Ова је кип архаичке скулптуре, чудне и тврде; Клитемнестра је египатска богиња од слонове кости урешена смарагдима и топазима. То су слике које писац хоће да изазове тренутно, с времена на време, то је онај други, скривени опис који он даје, да упути сензацију куда хоће.

Контраст је Хризотемида. Она је свежина, природа, бела јасна мрља, јасан, леп тон. Она хоће само да буде жена, да „има дечицу своју“, да побегне одатле, из камена и из сестриног сухог загрљаја. Она је таква по Електриним речима:

Допусти ми само да пипнем твоје мишице. Како су хладне и снажне...

Образима својим осећам маље са митића твојих: ти.си ко воћка која тек сазрева.

Хризотемида је код Софокла само паметна обична девојка, опрезна, и саветује опрезност Електри. Хофманстал је унео с њом девицу, слабост, нежност. Као и код случаја са краљицом, његова особа је реална, потпуно дата, психички и физички. Она је као таква била „потреба контрапункта“ у симфонији сензација: Електра је грли и каже:

По твоме телу снага струји тако, | К'о вода хладна што из стене тече. —

И косом твојом снага тече силно на плећа снажна.

На крају, пред катастрофу, та уметност слагања стања душе, природних и истинитих, најбоље се огледа. Кад је