Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ. ПРЕГЛЕД. 903

Као ни у Загребу, тако се ни у Љубљани није могао учинити центар југословенске уметности. Највећи словеначки сликари (Ажбе, Грохар) живели су посве повучено од своје метрополе.

У Београду, пак, није се могло доћи до резултата, јер се са меровадне стране уметности посвећивала сразмерно врло мала, готово никаква пажња. Док у Загребу уметници ужи-

_ вају државне уметничке атељее, док влада троши око по милиона круна годишње на уметност (издржавање Обртничке и Уметничке Школе, поруџбине, потпоре), у Београду могу да живе умегници једино као — наставници цртања! Ради тога, никакво чудо да су најбољи уметници присиљени живети и зарађивати на страни.

Колико пати Београд што у њему не делују најбољи наши, и југословенски, уметници види се најбоље по његовој архитектури. Када би Београд био уметничка средина, када би било уметничкога разумевања и васпитања, било би заиста немогуће да се граде тако неукусне, понекад варварске куће. Нова зграда на Теразијама чија је фасада обложена плочама неукусних боја, најбољи је пример за то. О грхитектури Београда води се врло мало рачуна. Како Београд, као југословенски центар, добива све већу важност, треба настојати да његова архитектура не буде последња у Југословенству, као што је данас. Београдска архитектура изгледа да назадује. После Университета, Двора. Управе Фондова и Београдске Задруге, архитектура нове Скупштиве и новога Двора значи, без сумње, велики назадак, Док, на пример, Управа Фондова својим складним пропорцијама одаје архитекта великога знања "и способности, нови Двор, и у целини и у детаљима показује ауторово дилетантско схватање. Најновија београдска архитектура јасно доказује како је неопходно нужно да се у Београду организује заједнички рад свих способних. Није ли националан грех допустити да се уметношћу једнога Јосифа

| Плечника, архитекта високих европских квалитета, користе

- странци, а архитектуру центра Југословенства оставити на | милост и немилост неуким дилетантимаг Ваљана архитектура,

___ заједно с уметничким обртом (занатом), највише придоноси

уметничком образовању. И архитектура и уметнички обрт | највише су у вези с нашим практичним потребама. Уметничке %

фасаде кућа, естетичка архитектура улица, хармонично уре- Е