Srpski književni glasnik

се тиме што'више помогло овим младим људима. При томе лично, гаиста, немам никаквог учешћа, младим је, пак, људима“ | оваково јавно иступање корисни подстрек. Ко води Ђаке — да ли ја или ко други — је споредно; учитељ чини једно: узнемирује ђаке да траже, и оно што нађу да с оптимизмом 06рађују, тако да стекну у себе поуздање. Све друго је сувишно; живот тлачи свакога гвозденом песницом, убада га трњем и свак како одреди Провидност — је срећан на свој начин. Зато сам своје место вођа схватао посвема наивно, без било каквих млксима, а остаћу таковим докле буде хтео Бог. Други учитељ чинио би опет другачије. Ниче вели:, појединац појединца увек у нечему надкриљује; у нас се каже:, сви људи све знају, али такође:, свак има своје право'; дакле, на крају крајева, чмапјаз уапнашт, прекорачити ових неколико“ квадратних метара не може нико, и тако лежемо без таштине а

устајемо скромно.“

Поставши професором, он се толико предао своме позиву да је наскоро све своје способности жртвовао искључиво“ одгоју помлатка. Одсад је почео живети, радити и стварати само за ђаке, немајући: времена да сам преузме ни најмању поруџбину. Колико се цениле његове необичне. педагошке особине, доказује чињеница да га је 1913 професорски колегиј бечке Академије једногласно трипута изабрао за наследника Ота Вагнера, али ниједан избор није хтело потврдити аустријско министарство. Иако му бечки званични кругови признаваху спрему достојну једног Вагнера, ипак њихова шовинистичка амбиција није допуштала да се овако значајна катедра повери' Словену. Недуго затим, њему беше понуђено да преузме уз врло повољне увете место на једној великој школи у Немачкој, али понуду је одклонио, желећи остати веран Чесима који га“ ослободише тешкога живота у аустријској престоници. Колико су му, пак, Чеси благодарни што је остао у њиховој средини, 5 најлепше говори чињеница да су га летос изабрали за про-“ i. | фесора на својој Академији. Овај је избор одушевљено по- | здравио одлични чешки часопис „Стил“, истичући како је“ 08 Плечниково досадање деловање у Прагу уродило „дубоким, уд Ј обогаћењем“ сувремене чешке архитектуре.

И ако последњих десет година није имао ниједну поруџбину, и ако за свог дугог боравка у Бечу није подигао“