Srpski književni glasnik

66 Српски Књижевни Гласник.

извршен; италијанска влада је одлагала његово извршење, наводећи као главни разлог то што нисмо још припремили решења из чл. ИП Рапалскога Уговора о територији Задра, и из чл. УТ о уређењу економских и финансијских односа између Италије и Југославије |чл. П предвиђа да се засебном конвенцијом утврде односи општине задгрске са котаром и покрајином Далмацијом, праведна подела покрајинских и општинских добара; чл. У] предвиђа, у року од два месеца, стручне предлоге за успостављање најсрдачнијих економских и финансијских односа између Италије и наше државеј. У ствари, главни разлог је био у томе што Италија не жели ни у коме случају да Ријека буде потпуно самостална, онако како је тим уговором створена. Наша влада је стајала опет на томе да се пре свега изврши Рапалски Уговор, па онда да се преговори о Ријеци, и са Ријеком, поведу у интересу Ријеке, Италије и наше државе. У томе погледу је и цео наш народ, како у Приморју тако и овамо широм државе, био са владом солидаран. Наша држава је била већ пред решењем да Рапалски Уговор региструје код Лиге Народа, остављајући тако да цео овај непријатан спор она пресуди. На уверавања званичнога представника Италије у Београду да ће се ствар уредити повољно, наша влада је пристала да не износи ствар пред Лигу Народа. Наш Министар Иностраних Дела пристао је и пошао у Ђенову са тим обећањем и с упутствима да тражи неодложно извршење Рапалскога Уговора. То. је, сад се види, била погрешка. Италија, која је у Кану дала обавезу да неће ничију територију војском држати и заузимати, желела је да на Ђеновску Конференцију изађе као држава која поштује међународне обавезе. Она је страховала да се у Ђенови не поведе реч о томе одмах или у току рада. Обећање које нам је дала Италија није се испунило. Од 8 априла до 25 априла наши представници на Ђеновској Конференцији су водили о томе разговоре и преговоре без икаква резултата. Наш Министар Иностраних Дела је обавестио стране новинаре „да су преговори између нас и Италије имали одмах у почетку за предмет расправљања питање Задра и питање Ријеке“. Министрово мишљење је да питање Задра није тешко решити, али да је тешко сперазумети се о Ријеци. Ти преговори се воде, изгледа, „у пријатељскоме духу, а није тачно да се ради о неким конвенцијама односно ревизије Рапалскога Уговора. У истини је само ствар споразума за извршење тога уговора, које је потребно за пријатељске односе између Италије и краљевине Срба, Хрвата и Словенаца“. Из тих обавештења и оно мало вести које се шаљу у Београд из Ђенове о тим преговорима, — о којима се европска јавност и не бави, — излазило би да сад Италија тражи да Задарска Зона, предвиђена у Рапалскоме Уговору, буде врло широка и териториалнко и царински, и мисли да се Барош нама преда