Srpski književni glasnik

,

399 Српски Књижевни Гласник.

На фронтовима наших савезника, где се Турци бејаху буквално ограничили на пасивну одбрану, одиграше се дакле операције спореднога значаја, и то дуготрајна опсада Једрена на бугарском, напредовање кроз небрањену Тесалију и заузеће незаштићенога Солуна на грчком, и узалудни покушаји за освојење Скадра на црногорском фронту. Па и те операције, овакве какве су биле, нису могле бити приведене крају без учешћа делова српске војске, која се после Кумановске битке ради указивања нужне помоћи нашим савезницима, бејаше раширила по целом ратишту од Јадранског до Јегејског мора и реке Марице. Али се зато на српском фронту, према коме. Турци бејаху на брзу руку прикупили све што им тога тренутка стајаше на расположењу за активну одбрану својих територија, формирајући такозвану Вардарску армију од три корпуса, одиграше главне операције, крунисане Кумановском битком, у којој поменута армија бејаше до ноге потучена, и њеном допуном, Битољском битком, у којој ова бејаше и дотучена. Једном речју, резултанта савезничких и турских операција на свима фронтовима у овоме рату бејаше обележена линијом која води од Врање преко Куманова и Велеса на Битољ, са центром тежишта код Куманова, где је био извршен одсудан прелом у ситуацији на целокупном ратишту.

Од интереса је напоменути да је Кумановска битка наступила сасвим случајно за нашу Врховну Команду и штаб Прве армије, који, шта више, за време њеног трајања и неко време иза ње, не бејаху свесни величине догађаја који се тако рећи пред њиховим очима бејаше тога тренутка одиграо. Јер је по њиховом рачуну одсудна битка требала, због спорог извођења мобилизације и концентрације турске војске, бити тучена тек на Овчем пољу, где се стицаху ковергентни правци наступања наших трију армија, које пред почетак операције бејаху овако груписане: Прва армија, састављена од пет пешадијских и једне коњичке дивизије, код Врање према Куманову; Друга армија, састављена од једне српске и једне бугарске дивизије, код Ћустендила према Кривој Паланци; и Трећа армија, састављена од три и по дивизије, код Куршумлије и Медвеђе према Приштини и Гиљану. Међутим, у тренутку преласка наших армија преко границе, турска Вардарска армија се сасвим неочекивано, и не чекајући да се потпуно комплетира, крену из долине Вардара у сусрет нашој Првој армији, са намером да најпре њу, а потом и друге две армије потуче пре но што буду успеле да се сједине на б0јишту. И тако код Куманова настаде права сусретна битка, у којој храброст наших трупа и инициатива нижих команданата бејаху довољни да и без дирекције вишега командовања изборе победу која би по величини пораза туске војске била и коначна, што ће рећи да Битољске битке не би ни било, да је више командовање умело да се брзо нађе у новоствореној ситуацији.