Srpski književni glasnik

Политички Преглед. 395

сада водио човек који њу није познавао. Лојд Џорџ је гледао на њу само као средство за унутрашње комбинације. Француска штампа је поздравилаов у промену у Енглеској, а немачка се не нада добру од ње.

За уређење накнада штете, такозваних репарација, Енглези спремају нов предлог. Тај предлог се оснива на мишљењу да, докле се год буџет Немачке не доведе у равнотежу, и докле год се не престане с издавањем нових новчаница, дотле ће финансијска криза водити Немачку у банкротство. Енглези мисле да би се то могло на овај начин урадити: Немци би издали савезним државама државне бонове са кратким рокомза које би савезници јамчили и продавали их на међународним тржиштима. · Немци би то урадили после једнога краткорочнога мораториума од две три године. „Деш сће Кегсћебапк“ би продавала у исто време златне марке за папирне, те би се на тај начин вредност марке учврстила. Репарациона |Међународна] Комисија би се преустројила; она би била стална, са седиштем у Паризу или у Берлину, и у њу би ушао један представник Америке и један представник не· утралне државе. Француска влада, преко свога новога делегата Бартуа, није до сада пристала на овај енглески предлог. Али, како се обе владе слажу да је главна ствар контрола над дезорганизованим немачким финансијама, то ће оне наћи један заједнички план. Репарације нису, изгледа, основни узрок рђавом финансијском стању у Немачкој, него тај узрок лежи у дугогодишњој рђавој финансијској политици HC-

мачкога царства. ИНОСТРАНИ.

УНУТРАШЊА ПОЛИТИКА. — ИЗБОР ПРЕДСЕДНИКА СКУПШТИНЕ.

20 октобра, на првом састанку редовног скупштинског сазива за 1922/1923, биран је, као што прописује пословник, председник Скупштине. За председника изабран је демократ, Г. Лукинић. Од 226 посланика, колико је учествовало у гласању, за Г. Лукинића гласало је 124. Остали гласови били су овако распоређени: 88 за досадашњег председника Парламента, Г. Рибара; 11 за Г. В. Лазића (земљорадника); 3 листића предата су неиспуњена. И ако је бирање тајно, о томе како су гласови давани, праве се претпоставке које свакако нису далеко од истине. Према тим претпоставкама, Г. Лукинића су изабрали: радикали — с изузетком једног или двојице ближих пријатеља Г. Протића, кметијци, муслимани десничари, група Г. Бенина и један део демократа — мањи део: око 30 посланика. За Г. Рибара гласали су: већи део демократског клуба и удружена опозиција: клерикалци, муслимани левичари, социалисти и републиканци. Земљорадници су би-