Srpski književni glasnik

396 Српски Књижевни Гласник.

рали кандидита из своје странке, али су били вољни прићи на страну Г. Рибара да је дошло до ужег избора.

Избор председника Скупштине није ишао глатко. Бирању се приступило тек у 8 у вече, и ако је седница била заказана за 9 пре подне. Цео тај дан, као и дан који је претходио избору, прошли су у преговорима између парламентарних група, нарочито преговорима између демократа и радикала.

Према споразуму на коме је основана радикално-демократска коалиција, место председника Парламента припада демократској странци. Духу тога споразума одговара, и ако није изречно предвиђено, да демократи свога кандидата одређују по властитом нахођењу. Међутим, у очи избора, ставили су радикали на знање демократском клубу: да немају ништа против тога да председник Скупштине буде и овога пута демократа, — на томе месту они би, на пример, радо видели Г. Лукинића, — али да неће, после његовог одласка на Загребачки Конгрес, ни под којим условом примити поновни избор Г. Рибара. Без обзира на вето радикала, демократски клуб закључио је једногласно два пута да кандидат демократа остаје Г. Рибар. Али у демократском клубу осетило се већ при другом закључку да је један део демократа, — група Г. Прибићевића, — склон да усвоји захтев радикала и гласа за Г. Лукинића; и више него склон, тврдили су противници Г. Прибићевића, верујући да је захтев радикала дошао по претходном споразуму између Г. Пашића и Г. Прибићевића. Када су радикали запретили да ће избор Г. Рибара за председника Скупштине сматрати као разлог за оставку Владе и раскид коалиције, демократски клуб, у страху од отвореног расцепа, попустио је: двоструки једногласни 3акључак о кандидацији Г. Рибара бачен је у страну и клуб је својим члановима оставио слободу гласања између два кандидата, Г. Рибара и Г. Лукинића. Са овим решењем радикали су били задовољни. (Обавештени да ће група Г. Прибићевића гласати против Г. Рибара, радикали су унапред били осигурани да ће њихов кандидат, Г. Лукинић, продрети.

Избор Г. Лукинића за председника Скупштине, у садашњој политичкој ситуацији, под околностима под којима је извршен, утицаће, већ сад се показује, на развој кризе у демократској странци, на ток парламентарног рада, на односе између Срба и Хрвата.

У демократској странци, избор Г. Лукинића за председника Скупштине распалио је понова борбу између двеју група, Давидовићеве и Прибићевићеве, коју је резолуција Главног одбора и посланичког клуба од 12 октобра ублажила, и ако не отклонила. Група Г. Давидовића, која је и иначе пратила са неповерењем приближавање између Г. Прибићевића и Г. Пашића, постала је сада још неповерљивија. Победа ради-