Srpski književni glasnik

Политички Преглед. 397

калног кандидата, Г. Лукинића, оставила је утисак победе радикала над демократима, не само у околини Г. Давидовића, него и у „центруму“ странке, који се није определио ни за једног од два партијска првака у спору. Решење сукоба у демократској странци није лако предвидети, али једно је јасно: после избора Г. Лукинића, то решење се неће моћи још дуго одлагати.

У Парламенту, положај Г. Лукинића неће бити лак. Од 419 посланика, који по закону састављају Народно Представништво, за њега је гласало свега 124, дакле, мање од једне трећине. Г. Лукинић је дочекан непријатељски од целокупне опозиције; он је изабран против воље већине својих партијских другова, и то у главном гласовима радикала, најопаснијих такмаца демократске странке. Према томе поставља се питање: да ли ће Г. Лукинић као председник Скупштине располагати ауторитетом потребним за руковођење парламентарним радом.

На расположење за сарадњу са српским странкама, које се у Хрватској у последње време, нарочито после Загребачког конгреса јавних радника, почело ширити, долазак Г. Лукинића за председника Парламента неће утицати повољно. Избор Г. Лукинића, кога Хрвати сматрају за једног од најоданијих присталица и лично Г. Прибићевића и његове политике „јаке руке“, примљен је у Хрватској као „рукавица бачена у лице огромном делу Хрвата“. Нарочито је мучан утисак учинило то што је избор Г. Лукинића значио уклањање Г. Рибара, коме се свакако није могло пребацити невођење рачуна о србијанским осетљивостима. Опасност је сада да и помирљивији Хрвати не дођу до закључка: кад и Рибар не може, ко онда од Хрвата може сарађивати са Србима ?

После повратка министара и посланика са свечаности у Куманову и Прагу, Влада Г. Пашића поднеће оставку, и тако ће криза која се у ствари повлачи већ више недеља, избити отворено. Овога пута криза неће бити отклоњена ни брзо ни лако; нарочито стога што је на дневном реду обнављање радикално-демократског споразума, на коме је “створена Влада Г. Пашића. Избор председника Скупштине показао је како су мало чврсте основе радикално-демократске коалиције. Па ипак нема много изгледа да ће се криза завршити променом радикално-демократског режима. Што тај режим још увек држи, то је: што нове политичке комбинације које треба да га замене нису још добиле довољно одређености; што се посланици из радикалне и демократске странке боје да дефинитивним уклањањем Владе Г. Пашића не буде изазвано распуштање Парламента.

ПРИВРЕМЕНИ. |