Srpski književni glasnik

418 Српски Књижевни Гласник.

страдава7 Нико, само ми! И увек само ми! Све те увек за гушу стеже! Цене расту као поплава, увек све само расте!

Глас са сшране: Сада је ето та славна ваша република, па која корист од њег Још је горе него пре! Круха нема, петролеја нема, ничега нема! Република и нерепублика! Све су то тати и лопови измислили, само да залуде народ!

Глас: Куш ти, царист! Шта нам увек солиш памет Tu си тат!

/. глас од шраверзе: Није република ничем _ крива! Свему је капитализам крив! То је онај медвед који је чавле јео, пак ће пукнути кад му дође време! А у свету се ништа не може у двадесет и четири сата!

Гласови : Тако је! Тако је!

Прилазе људи од левих и десних група; поседају, фрчу цигарете и разговарају. Посао је застао у саботажи. Гдегде се чује цвилење сврдла или турпије, али потпуно осамљено.

/. глас: Па да! Пуцају, стрељају, кољу се, вешају! Кољу црвени беле, кољу бели црвене, кољу црни жуте, црвени црне, све без репа и главе! Само кољи, кољи, па кољи! А коа корист од тога

2. глас: Свеједно је то, клали се или не клали! Клали смо се и ми пет година, пак ћемо се клати и још пет година, и још ће нас остати милиони!

3. глас: А што ви ту мељсте којешта, људи, је ли7 Само увек овако мељете као старг бабе! Наше су пострељали као псе, а ми ником ништа! Је ли то људски 2

Глас: То није истина! Нису стрељани! То је неко пустио глас, да побуни народ! Уапсили их јесу! То да! Али то није истина! ~

3. глас: Шта не би била истинаг Истина је! Устрелили су их, ако хоћете да знате! Још сада тамо леже непокопани !

Глас: То није могуће! Кристијан је код Доминика на тавану скривен! Не стреља се само тако!

Гибање нервозно и мрмор. Депресија. Станка.

Глас из кошла: Када смо ми јутрос ишли на измену, још је море било црно, чули смо бубњеве код талионе. Бубњеви, па гру, гру, гру! А што је то било, је ли 7 Оног малог механичара, не знам како се зове, Вајнерт...

Глас: Хуберт!

Глас из кошла: Хуберт, да, Хуберт, по њему су три пута пуцали и никако нису могли да га згоде!

“ЋЕ