Srpski književni glasnik

422 Српски Књижевни Гласник.

Гласови: Псст! Псст! Чујмо! Псст!

Прошугласови у хору : Људи, то све није добро! Требало: би ипак да се ради! Још ћемо страдати! Глобити ће нас!

Глас бојован: Кукавице! Што се нас тиче глобаг

Прошуглас : Тебе се не тиче! Теби се не деру деца код. стола! Лако теби!

Гласови: Тако је! То не спада овамо! То је политика!

Глас : Па нека иде ко се боји! Свако има своју главу! Али нека се пази! Денунциација значи нож!

Прошуглас: Није то денунциација! Не бојимо се ми! Него то не спада овамо! То је политика! Ајд! Ајд, људи! Идемо!

Једна се партија од гомиле оделила и разилази се. Бука њиховог алата чује се за час по скелама и по котловима.

1. Радник од шраверзе: То су жути! Проклети Јуде! Све денунцирају! Никада међу нама слоге!

Гласови: Кристијан! Што јез Говори! Чујмо! Псст! Нека их враг носи! Псст!

Крисшијан : Дакле, другови, вама је у главноме познато о: чему се ради. Од јутрос нашега одбора више нема! Потекла: је крв! (Станка. Депресија је видљива. Тишина.) То је наша крв текла,. људи! И пазите добро! Сваки овај час који ми сада доживљујемо, тако је важан да се могуће хиљаде и хиљаде година окреће у том часу као у осовини. Зато треба да добро скупимо нашу памет и да добро пазимо што ћемо и како ћемо! Јер се не ради само о нама, него и о нашој деци и наше деце деци! Дакле пазите добро на сваку моју реч! Ја мислим да имам право да говорим у име наших мртвих другова, јер ја сам још једини остао, па ако се и са мном што догоди, да знате што је на ствари, и да —

Глас: Неће се ништа догодити! Не дамо ми тога!

Крисшијан: — и да се нешто пограби и макне! Јер не: можемо да с нас живих деру кожу из дана у дан!

Гласови: Тако је!

Крисшијан : Сви смо ми на коцке бачени, драги моји! Данас ја, сутра ти! И то већ тако иде хиљаде и хиљаде година! А питам ја вас: зашто нас они кољу и убијају 2 Што. смо им ми криви7 Ништа им нисмо криви, као што им није био ништа крив ни Исус Христос, пак су га свеједно при-