Srpski književni glasnik
424 Српски Књижевни Гласник.
1: Радник: Што је теби, Андреј На, крв ти цури... Андреј...
Андреј : Пусти то! Није то ништа! Људи! Чујте ме! Пуцали су за мном! Мене гањају! Мене ће убити! Чујте! Ова хуља нас је издала ноћас! Он је свему крив! Толико да знате —
Клоне и пао би, али га људи придрже. Гибање. Констернација.
Гласови: Што је“ Што то значиг
1. Радник: Андреј! Теби је зло! Воде! Дајте воде! Рума! Драги мили мој Андреј, што је то било г
Андреј : Хвала! Није ништа! Добро је! Сада је добро! Пусти, то боли! Мислим да ми је пукла кост! Но, што јег Што ме гледате Што чекатег Та дајте, ухватите га! То је убојица — он је свему крив! Што је Што ме гледате7
Андрејев глас је набујао темпераментно и расте до вулканичне снаге. Кристијан, који се у први мах био збунио, хвата опет равнотежу.
Крисшијан: Тај је човек полудео!
Андреј Ја сам полудеог То ти мени (Хоће да навали на Кристијана, али га људи држе. Он се кида људима) Пустите ме! Чујте ме! Мене гањају! Пуцали су за мном! Ноћас када су нас водили на зид, ја сам скочио с ветробрана у море...
Панично гибање. Станка.
Глас: Па оно има преко тридесет метара...
Андреј : Да! Скочио сам! Пуцали су за мном! Чујте ме, људи! Само то хоћу да вам кажем: убијте га! Он нас је све издао, он!
Крисшијан : То је лаж! То је лудак! Он је полудео!
Андреј : Јест! Издао нас је! Зашто и њега нису устрелили 2 Зашто је још увек жив2 Он је једини жив.
Крисшијан: Тај је полудео, људи! Па и он је жив.
Андреј : Хаха, ја сам жив! Лаже, људи! Чујте ме! Оптужујем га пред вама свима! Људи, мене ће убити чим ме улове. Кунем се својим гробом...
Крисшијан: Људи, на моју поштену реч, то је лаж! Ово је лудак! Он се је препао смрти! Хаха! Тако изгледају наши јунаци! Тако се може свако излагати! Али нека докаже! Ја тражим доказе! Тако се боре хуље! То је подлост!
Људи пуни панике не поимљу још тога сукоба. Гибање.
Глас: Е, јест, јест! Требало би то да се докаже!
Андреј: А што да вам докажем 2 Јесам ли ја крвав Је ли ово ту моја крв Ако ми не верујете овде на моју крв —