Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

166 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

цео ултиматум. У одељцима и у шифрама, и то преко важнијих станица на прузи нишкој, то је и извршено: кад је дошао у Београд, Пашић је знао садржину целе ноте.

(С одговором је требало журити, јер је требало прво написати га, па онда и превести на француски, а имало се на расположењу свега два дана.

Докле је Пашић дошао у Београд 24. јула ујутру, кабинети петроградски, лондонски, париски били су већ обавештени о садржини ултиматума, као и цео Београд, који је, до последњега часа, као и сам Н. Пашић, веровао да ће се сукоб дипломатским путем расправити. Тек сад је, за најближе влади и за владу, било јасно да је рат ту; мало је њих који су веровали да 25. јула неће, већ после шест сати у вече, почети искрцавање аустроугарских трупа у Београду под заштитом топова и монитора.

Министарски Савет је стално заседавао, и, докле је дискутовао спремљени одговор на ноту, за који је решено да се преда тачно на време барону Гизлу, послата су преко рускога и енглескога посланства обавештења. (Француско посланство је имало шефа, који је био пао у неку меланхолију, и никуд није излазио.) За петроградску владу је наша влада послала ова обавештења: „Одговор на аустро-угарски ултиматум предаће се у суботу пре шест сати; влада српска тражиће од пријатељских држава да заштите независност Србије. На случај да рат буде неизбежан, Србија ће ратовати.“ Енглеској влади скренута је пажња на услове ултиматума, који су такви да их ни једна независна влада не би могла примити у целости. У исто време је изјављена нада да ће британска влада настојати код Аустро-Угарске да своје захтеве ублажи.

Наследник Престола је, са своје стране, преко италијанскога отправника послова, упутио један телеграм краљици Јелени у Рим и покушао да тражи помоћ за спас династије. А после тога, договорно са владом, послао је рускоме цару телеграм, у коме