Timočka buna 1883. godine

282

сма којом другом странком о заједничком раду, био је заједнички ручак у кафани Утвићевој у Нишу, где је доцније у истој згради била нишка конзисторија. Са свим је природно било, што су тога дана наши људи разговарали о конференцији, која ће се држати после подне тога дана. Прва два питања била су ван дискусије, те се о њима није много ни говорило. Прво питање, питање о спољној политици, тицало се само нашег држања према Бугарима. За краља Милана било је важно да зна: хоће ли га радикална странка помагати у евентуалном рату против Бугара ако ови, слудују па буду хтели диктирати услове мира, или ће се старати да прођу на миру с олако добивеном победом над Краљем Миланом, У овоме питању смо били једнодушни, и јавна манифестација која се огледала у решењу овог питања, потпуно је задовољила краља Милана. Друго питање била је једна парада, на њега се могло одговорити како се хтело, па опег да се не каже оно шта ће бити, кад наступи промена Устава. Треће питање, питање о споразуму са ма којом странком било је фатално по Перу Тодоровића, који је узјавио, да иако је ово питање овако постављено, ипак је жеља Краља Милана, да се закључи споразум између радикалне и напредњачке странке. Али иако је Пера јавно говорио за споразум с напредњацима, ипак је он својини интимним друговима говорио друкчије, и са знањем њиховим то радио. За заједничким ручком, у кафани Утвићевој, он је мени, Ђаји и Срети Анђелковићу рекао ово: „Ама чујете ли бре, ви видите каквим клизавим путем идем. Ви знате да ја с вашим знањем играм по мене опасну игру; за њу не само да ви знате, него сте је и одобрили, разуме се, ја ћу пропасти с мојим предлогом, али ви недајте да се ово моје заузимање друкчије тумачи; дао сам реч, ја ћу је испунити а ви не пристајте“. На то смо му одговорили да се он не брине; за ту његову игру знамо, и нећемо дати да се она друкчије тумачи. То смо знали ми прваци из Београда и још неки из унутрашњости. Пера је дао реч краљу да ће најживље настати код наших људи за споразум с напредњацима, али смо врло добро знали и то, да је тај покушај Перин имао за циљ да откупи реч дату Краљу. И ако смо ми, интимнији другови Перини, све то знали, поједини наши другови пе само да нису узимали Перу у заштиту, него су тврдили пред друговима да је Пера изневерио радикалну странку, радикални програм, чији је творац он био. Тачно је само то било, да је Пера после Зајечарске буне искрено радио на споразуму радикалне странке са Краљем Миланом, јер је сматрао да је то потребно било, али смо знали да његово пледирање за споразум с напредњацима није било искрено него само откупљивање задане речи. Говорио је обично: ја ћу поћи, а ви ми не дајте. Али неки његови амбициозни другови, пигмеји према њему, не само да су му допустили да иде него су га потпуно ишћушкали из странке.