Timočka buna 1883. godine

234

странке. Подсетио је присутне на прошлост либералне странке, на политички либерални режим, на притисак за време намесништва, оличеног у либералној странци. Споменуо је полатичке законе напредњачке владе о општинама, о штампи,

о зборовима и: удружењима. У опште је тако насликао владавине једне и друге странке, да се неби могло рећи да је једна боља од друге, али је он стекао уверење да је краљ за наш споразум с напредњацима, па стога и он предлаже да се од два зла бира мање, а то је споразум с напредњацима.

После Пере говорио је Светомир Николајевић. Очекивали смо да ће Светомир помоћи предлог Перин, али смо се преварили у своме очекивању. Он отпочне тврдити да није истина да Краљ жели да се радикална странка споразуме с напредњачком странком. Краљ је тражио да радикална странка изврши споразум са ма којом од постојећих политичких странака, као што гласи и његово писмено питање, упућено нама. А моје је мишљење, да се не треба споразумети о заједничком раду ни с једном од странака.

Светомир је изненадио све нас својим држањем, зато је пожњео бурно одобравање.

После Светомира Николајевића говорио је у истом смислу и Коста Таушановаћ.

И скуп је решио: да се саопшти Краљу: да ради

кална странка не жели споразум ни с једном странком. Против овог решења гласали су двојица: Пера Тодоровић, који је гласао за споразум с напред“ њацима, и поп Арса Прокопијевић, свештеник, изасланик из Ивањице, који је гласао за споразум с либералима,

И решење радикалног збора против споразума и одвојено мишљење Пере Тодоровића толико су важна за даље држање радикалне странке и радикалних прзака — да их треба назе сти овде:

Одговор на треће питање краља Милана о споразуму са ма којом политичком странком гласи:

„Чланови странке, задржав се најдуже на претресу овога питања, одлучили су с већином од 42 противна 2 гласа, да радикална странка не може ни с којом од других двеју странака ступити у везу и заједнички рад, пошто би са свим вероватна последица заједнице једнога дела странке могла бити да се у странци начини расцеп, а тога се чланови странке нарочито боје из разлога, што би тај расцеп могао утицати дау народу малакше оно поверење, које, по мишљењу чланова, непоцепана радикална странка ужива код народа, и које доста осигурава утицај странке на народно прегнуће и за решење спољцих питања“. ·

Ова одлука написана је и потписана 7. фебруара; потписивали су је изасланици по окрузима. Прво су је потписали изасланици за округ крагујевачки: Павле Ј. Вуковић, Срета Ан-