Timočka buna 1883. godine

'236

3) Ова би скупштина имала у првоме сазиву да д“несе, ту циљу промене Устава, законе: о општинама, штампи, о удружењима и зборовима, о личној безбедности, и да јој се поднесе на увиђај финансиско стање;

4) Најдаље за шест месеца да се сазове Велика Народна чСкупштина за промену Устава; и сад се набрајају чланови старог Устава који би остали у новом Уставу.

Присуствовао сам потписивању ове резолуције и потпи«савши је последњи предао сам је Павлу Вуковићу. Ово решење «скупа предато је корпоративно краљу Милану 7 фебруара.

Сутра дан разишли смо се кућама својим свршивши оно што је за краља Милана најважније било: питање о евентуалном продужењу рата са Бугарском.

Покушај краља Милана преко Д-р Лазе Докића о саставу напредњачко-радикалног кабинета.

По повратку у Београд, краљ Милан није мировао, није напуштао мисао о споразуму између радикала и напредњака. «Само што сад није играо посредничку улогу Пера Тодоровић. И овај нови покушај краља Милана најбоље доказује, да је Пера говорио истину кадје у Нишу тврдио да краљ Милан жели споразум радикала с напредњацима. Виђеније представнике радик. странке, без Тодоровића и Таушановића, који су тад били ван Београда, Д-р Лаза Докић позвао је к себи и изјавио нам је жељу краља Милана за споразумни рад с напредњацима, стављајући као услов, да у нови кабинет као министар председник и министар спољиих послова буде Малут. Гарашанин. У кући Д-р Лазе Докића имали смо неколико састанака на којима смо третирали постављено питање. Изјавили смо Докићу, да је врло незгодно то питање претресати ускоро после нишке конференције, на којој су изасланици радикалне странке из свију крајева изјавили, да не желе споразума за политички рад ни са једном од постојећих политичких странака. Али да бисмо се одазвали жељи краљевој, ми, некоји радикали из Београда, на које се краљ обратио, вољни смо, да се састави један радикални кабинет, у коме би Франасовић био министар војни, а министар председник Чеда Мијатовић. Кад је Др Л. Докић саопштио краљу ову комбинацију са Чедом Мијатовићем, он је онда рекао:

— Откуд овај врбов клин, докторе7!

Радикални прваци из Београда истакли су међутим Чеду Мијатовића прво стога, што он за време рата није играо никакву политичку улогу, није бао у рату компромитован, што је био одређен за делегата српске владе ради склапања мира «с Бугарима у Букурешту, и што је при том био српски по„сланик при енглеском двору.

Краљ Милан не пристане на Чеду Мијатовића. Ми му онда предложимо за председника једног таквог шућмурастог каби-