Topola

187

очЕма само сопствене интересе и корист хрншРана које она затптиРује. Само у овом случају оправдало би се оружано утнцање Русије у псточне стварп кад бп Мехмед-алија претно да обори Махмуда и не би дао да се препородп османска царевпна венпх хрпшћанскпх поданика. Но нпшта не показпваше, да je Мехмед-Адија тако штогод намеравао п да je он пмао довољно средстава да овлада целпм истоком; међутпм je Руснја учинила са своје стране све, како би предупредила успехе частољубпвога паше. Руске војске појавпше се на Босфору и Миспрцп се повукоше у своје земље. Унајопасниј ем обрту ствари сва напрезава руске дппломатпје морала су се ограничили заштитом Евроиене Турске. То je тражила корист хришРана, па дакле и корнстп Руспје. При распадању Османске царевпне на две поле, питаве о судбпнп хрншРана знатно се олакшало. РЬима бп било лакше борптп се протпву мусломана који су осталп на европској обалп и са најмавпм успехом њиховим сеоба Турака у Азију, што je била свагда обпчна у таким прилпкама, била би далеко веРа. Но бпјаше још другп много важнпјп доказ, да деоба османске царевпне на две државе je дна другој непријатељске, могла je прппомоРп успесима саме Русије на истоку. Јошт цар Александер I право je и верно казао, да отоке Босвора и Дарданела јесу кључевп његове куће. Русији je зацело потребовао излаз из Црнога мора, од кога су кључевп били у рукама једне псте државе па макар и слабе. Много би корпснпје било по Русију, кад би ти кључевп били у двојпм рукама; исто тако као што je зацело за сву Европу корисније , кад je пролаз из Балтинскога мора у северно прешао у владавпну Данске и Шведске. Ру ска дипломатија остављајуРи обе отоке у рукама Портиним рачунала je на слабост и покорност везину. Но веР и тада међу руекпм дипломатима било je људн , којп се ннсу слагали са тачношРу тога рачуна. Још године 1829. Овако je судно о томе питаву Фонтон у своме писму П. И. Кривцову: „Узалуд се ми варамо надом, да ће Порта што слабија то послушнпја или покорнија бити ; страховании не теку се пријатељи. Па у осталоы плашљив пријатељ горн je однепријатеља. Углави сутра уговор са Турском за одбрану и нападаве, и нека сезаподеневојнаизмеђу нас и инглеске, мислиш ли ти, да Ре мо се моРи ослонити на порту, и да она ако јој обе Рају да Ре јој повратити Крпм неРе пуститп пнглезекроз дарданел и Босворску отоку? Нељубазнп друже, одтакога правителства, као што je Турско, иамаје врло мало вајде, a невоље и опасности много. ИмајуРи најнекорисније намере, ми нисмо и опет мање будили нити магье будимо неповереве других европских држава. Слабост пак Порте иде им на руку да нам непрестано раде против, и