Topola

259

подожају везином и бида je сва вена снага, jep je вој остадо право сдободнога пзбора у радви. Међутпм неточно питаве бндо je предмет најусрдних сношаја између Париза, Лондона и Бена; бидо je предмет нај блистав иј их беседа у Француској падати посданика, и у ингдескоме пардаменту. У седнпци Француске палате 20 Јуна (2. Јуда), Гизо je између остадога зборио: „Што се типе отоманске царевине, то сам ja дадеко од те ыисди да одричем вен пад; то je очевидно. Ади опет ваља битпобазрив; нетреба сувпше нагдити том предувиђавношћу ; царевине које су дуго трајаде, тако исто дуто се п руше п дуго времена треба да прође докде оне са свим непропадну. Провиђеае које не дедп нестрпдеве п тежву људскога духа чпннсе да се спрема изнова да нзобдпчп предсказпвава предмет којих je отоманска идревина; оно шале то изобдичеве на оном истом земљишту у онпм пстпм зидинама у којима je друга царевина, царевпна грчка животарида не године него векове, посде онога времена кад јој промућурни људи нрорицаше нропаст. Рушеве отоманске царевине, траје већ педесет година. Она je много изгубида; она je изгубида провпндије, које су се претворпде у државе. Но како их je пзгубида? Већ изодавнато небива посредством освојева, пзодавна ни једна европска држава није отеда од отоманске царевине ништа војном, отвореном сндом Но како се то догодпдо? Каким je начпном Турска царевина готово изгубида придунавске кнежевине, на подовину Мпспр и сасвимГрчку? То je, допустите ми овакав израз, камеве, које je прпродннм начином надо с грађевине. Да су туђпнске интриге и частољубље участвоваде у тим догађајпма, ja то знам; ади их они нису извршиди; они их не би изведи до краја; то су бида природна, самовольна одпадава; те су се провинције саме и по унутрашвем убеђеву одедиде од Отоманске државе, која није имада снаге да их задржи. И опет, кад се одедиде шта су постаде? Јесу западе у шаке ове иди оне велике европске државе? Сасвпм не. Оне се побринуле да се склоне у самостадне државе, да се уреде под овпм иди оним нокровитедством више или маве тежким, више иди маве опасним, ади које им и опет донуштадо и дозвољавало да живе у облику засебнпх народа, нових држава у ведикој породици европских народа. Ије-дп можно у другим уедовима поступати са таквом пажвом према ономе шта се догаћа на Истоку?. ... У продужеву тридесет година на Истоку п у земљама подвдаснпм отоманској даревини свуда се видн један и истп појав: ви видите ту царевнну да се она раздаже природним начином на овоме иди на ономе крају, ади не у корнет ове иди оне европске државе, већ ради тога, да се одиочне ствараве какве год нове

срви;а и русвд.