Topola

248

Перикле и гимнасијарх и остали управо се упуте према Сократу. Кад су дошли сасвим до њега, рећи ће Сократ; ,3нам, кога тражите, људи; али тај, што га тражнте, то је мој штићеник, као што видите, па га ja не дам, него ћу га по дужности својој бранити, колако увмогу. Он је, као што ми каже, дошао у ликијон , да се одликује, а то му само зато није сасввм испало за руком, што ce as заборавности бавио са ситнаријама, које не сиадају на ствар; хитнуо је наиме једном другару дискос о главу, па то му је донело срамоте, уместо части, коју је управо тражио. Што се пак тиче оног дерана и ране му, то промислите, људи, да се сасвнм слична несрећа или преступ, како хоћете већ да назовете, десио већ у богова н ироја; као што знате, сам је Аполон свога љубимца Хајакинта, а јунак Персеј свога деду Акрнсија убио, хихнувши се на њ дискосом. ЈГако може бити, да ће тај деран црне косе и ватренпх очију сличан moLh бити боговима п јуеацама, ако усхте, и у другим стварима“ . . . Перикду се гњев уталожао, кад је наново угледао дерана, коме је са лица нестало сваза трага јогунлуку. Ходатају рекне неколпко пријатељских речи. воје су уједно могле умирити и малога грешника, па онда заповеди педагогу, да обуче дерана, па да га из ликијона одведе кући.