Topola

250

му ce богови у сну јављали, као јунацвма Омиревим. Цео је свет за њ само толиео вредио, у колеко је у свези стојао са његовим вештачким настојањем. Ужввања се у жавоту Фидија одрекао; био је саморан; нпје се женио. У душв су му бали взворевци свију ствари а у бнстроме му ce osy огледало у чистим обрисама све створево. Шарена је смеса људи и стварз била по дворавама и двориштсма радвонвце Фидвјине. Једиаао је ту било нацрта, да се измисле. прегледе, забвце, једнако се ново и ново валуаило од глине, нспитивала се мерила и одеошаји. Крај тих орвих послова с гдином тек су још морали ваменври какав лие по калупу тесати од камееа па онда дати Фидијиној руци вештачеој, да савршено образује лие. За Фидфну се рздионвцу могло рећв, да Је развалвште, алн развалиште ггоствЈЗња, не пропадања. Бзо је то хаос, али не хаос иза пропасти, него хаос, пз којега произилази створење. Поразбацано је ту било комађе, а о?.о, што мнлује вештнну, једва је чекало, да се то коаађе спојв у целиау. Па над ти4l је хаосом лебдио дух Фидијин, Тај је дух руководио све, тај је дух епзјао ватреног АлЕамепа и строгог Агоракрпта те су слогпче падпди. То двоје су му била две најснажевје руве, Алкамен осим тога још и најречатија му Је-