Topola

251

зик. Што је Фидија једаред рекао, у две три, можда загонетне речв натукнуо само, то је Алкамен разлагао, понављао, пооштравао, паззо да се уради, Баш је опет надгледао оне ученике и помагаче, за које се морао нарочвто бриаути. Свуд је кудио, 'опомвњао, гонио са жестиеом, која му је била већ у крви, а рбзгледао је саставне делове, што ће бити на забаткма, по навићу и на зачељу. „Шта радиш то. Дракиле? Тај дволист прсију суввше је слабо сведен а да би се могао разазнати издалека, трбух је слабо распоређен, једва се види, да је одељен од слабива! Главни су мишвћа сувише слабо, а споредни мЕшчћи сувише јако встакнути! Тз, Харзкле, овде затеженх кожу сувише, овде си је опет поаустио суввше пад мишвћшда! Сувише је мало попуштена овде, сувише мало Треба да взгледа, као да се и на кртом тучу или мрамору може кожа ухватити са два прста и мало повући ! Твог бога, Ликије, једва човек може развзвати из вабора одеће му! Јеса ли ити образник, коме се Ираклије познаје само по буздовану? И твоја нимфа-изворЕиња, Кринагорз, ванда се ослахва на обилежје свога ловдз, уместо да унутарњост свога бвћа покаже у меким, чзсто течним удовима!" Сад дође до купе једне, што ће бити на