Topola

252

вакићу Партеаова: младићи зауздавају коње а коњи се пропвњу. ,У ноје си мрциве, Ла вије, видао ту широку главу, те кусасге уши? Па и дело је сувише круто, суваше слабо одвезано, суваше старивски. Јеси ли ти у Егинићаеа пшао у школу ? Таква се стародревна крпарвја ве би допала впше ни Аргелади!“ Тако је ввкао Алкамен, покудио је још ово или оно посебице па у ватри својој мал те није разорно дело учевиково; кадар је бао то урадати, кад га обузме страст. У то приђе Агоракрит па стане, као и иначе често, браната зло грђеног ученнЕа од љутпде Алвамеаа. АлЕаиеву појурн Ерв у лиде те одвратн жестоку реч. Али се у тај мах праблажз Фидвја а с њаие двоје њах, што су почешће додазилв у Фадпјиеу радаонацу. Кзео би Перакле и Асвасија себа одрекли били, да по којв пут ве погледе тихо постајање и сазревањз тах вели Бих надрта? Таво су и сад дошди н затеЕлн мајсторФадију посред роја учениЕа му и помагача, међу Еалупииа од глане, међу пола-нстесанам Еомађем и ираморнвм балвањем: затеЕлн су га ћутљавијег, строжијег, замишљенијег, у целом му бићу удубљевпјег вего ивада досада. Кад је Алкамен опазво МалзћанЕу, гледао је, да пзгледа равводушав и весео те да саЕрпје ону срџбу, Еоју још ввје сасвим свла-