Topola

256

гао Алвамен онако, како он то већ уме. Таво ми Зевса! ако ико, то саи ја од Фидије научио опнсати савршену јајастост лнда, главз дати мален, али фани и леп облив, савити чело и нос у скоро једнаком потезу, очње кости оштро издики, обрве заовружнти у фином луку, издубити очи, да буду велвке и овругле е дубоке, стране на врху носа острешпти положеном сеченицом, заоблити обрадак, да буде једар, восу и браду покупитн у лепе грудвице. Нисам ја вољан једнако тесати бадвање мрамора н помагатз као несамосталан рукодеља, да се остваре туђе мисди. Хоћу на своју pysy да израдпм што и да вештим рукама покушам, образнкчки приказати у камењу саиосвојан, јасан, чист појам.“ А којн је тај самосвојвз чнст појам, што си ти, као што важеш, рад отеловити у вамењу ?“ запита Аспасија. „Чукете", одврати Соврат; „та није прилика овде говорити о настојању учениковом, пре но што од дела учитељева, од божанске Паладе Атине, не виднте оволико, колико се засад може видитиА Перикле и Аспасија навале на Фидију, да им поваже од свог дела оно, што је дотле био створио. Алв Фидија одврати; У овај ћете мах видитн само одломке, јер је овај час баш калуп растестерен у одломке, као што мора бити код вештачких радова у злату и слоновој кости.“