Topola

274

век то једаред види, мора и нехотаце презирата све, што је неспретао, сурово, просто, неотесано. Завидам ти, Теодота, што имаш тако леп ритам у телу и у души!“ ,Ја ужавам у том лепом ритму“, одврати Теодота смешећи се, „кад га имам и над се другима допада. А вештина, допасти се коме и увесељавати вога, канда свакнм даноп све тежа бива код нас у Јелади. За размажено око ваше, мушкарци ви, нвје доста лепа природа у жене. Тражите, да себе красимо сваком дражи вештине, aso смо раде, да вас прнвучемо илн чак и окујемо“. „Међутим*, дода Теодота са умилнам смешењем, „ма каво да нама женама охештавате позвв наш, допадатн се н увесељавати, нећу престати, сматрати тај позив за најлепши, и, ако допустите, такођер и за рођени иој!“ „Зацело“, рече Сократ, „ниси од оннх sena, што осам саме себе још само једном једином човеку хоће да се допадну, што их човек обично крсти заљубљенима или љубавницима.“ „Не, богова ми;* упадне Алкамен, „није Теодота од тих женсквх. Страх је она и трепет свим младим занесењацама, воји бундају о љубава. Баш јуче ма се тужно младн Дамита, да са га истерала, Теодота, што је постао сувише сетан и турован.* „Па истина је!“ на то ће Теодота; „ја се