Topola

275

ругам не само Именејевим оковима, нево и оковама Еротовии. Ја нисам свештенида љубави, него ћерка радости и весеља!“ „Дивим тн се, Теодота !“ рече Сократ. „Мени се чини, да си одабрала не само најлепши, него и најчовекољубивији позив на свету. Еолико се мораш одрицати саме себе, Теодота, колако ли се морзш жртвовати! Нећеш да будеш напитак у пехару поједиецз, часно да станеш у сен домаћег огњашта, ти волијеш, двћи се као лак облачак у зрак те јездити над земљама, па да се онде над главама људи растопиш у цветеу кишу радости и весеља. Одрекла си се кућевног мира, части љубиее, среће материнсве а утехе у старости, само да подмириш појачану потребу лепоте и уживања у грудима јелансвих мушкараца. Па не само да презиреш вериге Именејеве ти са смелим духом и тако рећи прометејским јогунлукои изазављеш гњев Ерота, најосветљивајег од свију богова. А добро знаш, како је маловечае цвет лепоте и младоств. Ипак ево те ту, одричеш се сама себе и жртвујеш се, као дрво у цвету Марта месеца, па велвш: „Берите само сви в тресате цвеће мога кратког премалећа, па ко хоће, нека од тог цвећа начиаи себи стручак за некслико даеа. Ја нећу да сам дрво, нио носи плода, ја сам дрво, што цчета! Колико пожртвовање, Теодота, колико прегоревање саме себеl Нека те богови и људн за