Topola

280

из куће Ипоникове. Мало послувхи, затим се задовољно насмеши па рекне робу : „Не хреба никога да питамо. Ово је овде кућа Ипоникова.* Брзо се ириближи кући па већ хтеде да закуца на врахих. У хај пар дође са прохивне стране човек један внз улпцу па се баш пред Ипониковом кућом срехне са схранцем. Кад је странад видао хог човека, најпријахније се изненадио; онај се насмешио na nomae до њега а схранац мало забадпо главу, мехнуо леву руку на груди, дигнуо десну, па са особитим нагласвом, као да му је на ногух кохурн, пзговори звучеим гласом ове речи :

„Дух мој не вара i’ се, Слутећ' да видн, и ако Разум је бистар мој“....

хо ми богови дају у добри час знамење, што ми баш овде на Иаоникову прагу у сусрет доводе племенитога мога пријатеља. трагедијн мајстора Софокла“ ..., Пружи песнику руку а песниа ју ухваха и схасне. „Добро дошао чесхити Поле!“ кликне. „Добро нам дошао у Атину! Зацело си досад свуда по градовима јелинсаим очарао свех звуком гласа свога, ходећи на високом кохурну зацело си пожњео нове славе и награде, што звеча !“ „Такб је“, одврати Пол. „Указали су мп