Topola

281

част овде и онде, гдегод су ме требали при свечаностима по градовима Јеладе. Али је ипак једнако у мом духу одјекивало оно :

„Онамо бих, Шумовито где предгорје У пусто стрми море, До виса Сунијонскога, Атинин овети трад Да вндит’ могу

па над сам у АлиЕарнаеу затекао поруву вашег архонта, која ме за Линеје опет у Атину позивље и сваку мз награду обећаје, коју будем заисвао, па кад сам освм тога још чуо, да је по твојрј жељи прва удога у твом новом трагичном делу намењена мени, то сам Еао ва крилих полетио преко мора, што је пуно острва, јер нагде не волијем везивати еотурн на ноге него у Атиеи и ниједном песниву не служам радије вештином својом, него дичноме пријатељу и иајстору Софовлу!" Опет песниЕ срдачно стисне руву глумду. „Таво ија тебе свагда најволајем!“ рече. „Унутри ћеш у кући Ипониеовој“, настави, „затећи воревте и воровођу а можда већ и твоја два садруга, Димитрија и Калипида. Иионие те је за овај час позвао у своју вућу, да се сви ту састанемо, улоге поделимо и да све спремимо, што је нужно, да бисмо могли трагедији нашој извојевати победу. Па хајдмо даЕле унутра ; Ипоние те нестрпљиво очекује. *