Učitelj

02 ТЕОРИЈА ОЧИГЛЕДНЕ НАСТАВЕ

засебног предмета, што она нема своје властите садржине и метода, а то двоје мора имати сваки предмет у школском програму; без тога се не могу замислити ни наука, ни школски предмет, Очигледна пак настава нити има своје садржине, нити своје методе; она је скуп одломака из различних области знања: јестаственице. физике, разноврсних техничких производа и т. д. Одакле да се почне и чиме да се заврши, то је са свим неодређено; у њој нема накаквих јасних гранпца; може се раширити на сву васиону, а може се ограничити и на малу групу појава: она је, дакле, предмет, који нема ни почетка, ни краја своме бићу.

Ни у најраспрострањенијим и најбољим уџбеницима за очигледну наставу, какви су уџбеници Шелдона и Хардера, нема баш ни мало логичнога реда у излагању и не може га бити баш по суштини саме ствари. У њима се нижу, једни за другима, разговори о најразноврснијим стварима, међу којима нема никакве сличности; а често има у њима и целих одељака, који не пружају никаквог знања. Шелдон у својој књизи говори, да се у првом одсеку (који има 22 предавања) не саопштавају деци никаква нова знања, јер је њему циљ подстаћи само способност за мишљење код деце, а не богатити их новим знањима“.

| Сматрати такав небистематски и несвезани скуп различних одломака из различних нћука правим уџбеником и ставити га да буде центар, да средикује цео програм — да се најблажије изразимо неосновано је. Такви се предмети могу измишљати колико хоћете, али их не треба све уводити у школу, па још са одушевљењем.

И ако држимо да је очигледна настава, као засебан предмет, појава која не може издржати критику, опет можемо допустити, да се извесно време воде с децом беседе, којима би било сврха на очигледан начин упознати их са разним стварима. Нарочито су такви раз- _ говори на свом месту у породици. Од породичних поука и објашњења немогућно је тражити систематност. А у школи је таквим разговорима место, кад се отпочне учење. Понекад деца долазе у школу, не знајући ни у колико школске прилике и ред, те су разговори о предметима, који их окружују, врло корисни. На послетку, при читању школских књига и читанака покаже се на једанпут потреба, за оваке разговоре, да се објасни што је непојамно. У опште у школама, у којима је сиромашан и ништаван програм, и оваки безсистемни разговори могу бити корисни. Али је само потребно имати на уму, да су та прости разговори, а не уздизати их на ступањ наставног предмета и не правити од тих нарочиту науку.

Св.