Vizantiske slike. Knj. 1

ЧЕТИРИ ЖЕНИДБЕ ЦАРА ЛАВА 159

став браниоца византиске независности од папског мешања. Ако успе, благодарећи тој тактици, да држи у шаху папу и цара, какав триумф за његову амбицију! Ако подлегне у борби, бар ће пад бити леп, и ореол мученика окружаваће несавитљивог борца за нарушене црквене каноне. Никола, који је уосталом био стварно увређен у своме поносу што види Рим како се меша у послове његове патријаршије, опет заузе најнепомирљивији и најохолији став.

А у то исто време, Лав, рачунајући унапред на римско решење, сматрао је за излишно да дуже задржи понизно држање једнога човека, искљученог из цркве, које је на крају крајева помало и штетило његовом царском угледу. На дан Божића, 906. г., праћен Сенатом и целим двором, он се појави пред Светом Софијом, мислећи да му патријарх неће отказати приступ који му је толико пута нудио у току ранијих месеци. Али на прагу царских врата, он нађе првосвештеника који му од„лучно забрани улазак у цркву: Никола је ипак дао наде цару да ће о наступајућем празнику Богојављења пристати да га прими. Лав је сматрао за умесније да не наваљује и прими досуђено понижење: зато је првосвештеник мислио да може бити још дрскији. 6. јануара 907. г., он опет задржи владара пред вратима саборне цркве. „Без једнодушног пристанка митрополита, изјави он, ја те не могу пустити овамо; а ако хоћеш силом да уђеш, ми ћемо изићи.“ Овога пута, патријарх је дтишао сувише далеко. „Изгледа ми, племенити првосвештениче,узвикну василеус, да се ви ругате нашем величанству. Да ли се можда надате да ће се бунтовник Дукас вратити из Софије» И дали нас зато толико презирете што у њега верујетег“ На тај неочекивани испад, скамењени патријарх није знао више како да се држи: стојећи на прагу царских врата, он не одговори ништа, и изгледало је да не сме да пође ни напред ни назад. Лав је, напротив, задржао сву своју хладнокрвност и достојанство. Како су га