Vizantiske slike. Knj. 1

160 ШАРЛ дил

дворани подстицали да силом уђе у Саборну Цркву, он их једним покретом ућута, и, осећајући колико таквим држањем доказује да Никола није у праву, он се мирно врати у цаоску палату.

Али у вече, за време званичне вечере, у присуству владика и великодостојника, цар, при крају обеда поче оштро да прекорава првосвештеника. Он га подсети на његова обећања, ласкања, његову бившу услужност, и отворено га назва лажљивцем и варалицом. Затим одведе са собом митрополите у своје приватне одаје и подсети их у сузама на несреће у његовим узастопним женидбама, и наредивши да му донесу сина, узе га у наручја и затражи од свију да га благослове и да се моле Богу за њега. Тај дирљиви призор јако узбуди владике, који су само из страха пошли за непомирљивом политиком Николином. И решење спора приближавало се крају. Римски легати били су стигли носећи опроштај: на Западу, где четврта женидба није била забрањена, царска молба је изгледала сасвим природна. Узалуд је Никола одбијао да ступи у јавне односе са странцима, надајући се да ће тако: разбуктати стару мржњу византиску према тим Л тинима, „који изгледа, како он каже, да су код нас: дошли само да објаве рат.“ Један део грчких епископа, поткупљен, напусти свога вођу: неколико: најупорнијих послаше у изгнанство; а нарочито, да. би свештенство извукли испод утицаја патријархово _решише да раде против Николе.

|. фебруара, у двору, при крају свечаног ручка, цар отпоче праву оптужбу против првосвештеника, коју је завршио објавивши изрично његове сплетке с Дукасом и његову издају; после тога, издаде заповест да Николу затворе и под јаком стражом пошљу у један азиски манастир. Неколико дана затим, сакупљени Синод дао је Лаву нужну разрешницу за његову женидбу и ослободио га црквених казна изречених против њега. А како се Никола и даље упорно противио, цар му нареди да да оставку на свој положај. Бојећи се гоњења којим су му пре.