Vizantiske slike. Knj. 1

ЧЕТИРИ ЖЕНИДБЕ ЦАРА ЛАВА 163

вајућим сажаљењем слабост Сергија Ш кога су преварили легати, дајући поуке Латинима, захтевајући нарочито неодложно да се поправе учињене са. блазни. Он у четвртој женидби царевој није хтео да види ништа друго до разврат, нечисту везу, достојну једнога скота и стидну за људску природу; и ако је пристајао да се опрости мртвима, он је у накнаду тражио да се кривци који су још у животу, Зое и њен син, строго осуде. Цар Александар радио је у Риму у истом смислу. Он је мрзео сина свога брата, чији му је живот затварао путеве ка највишој власти; он је страсно желео да његово рођење огласи за незаконито; чак је помишљао, кажу, да се ослободи тога детета, које му је сметало, начинивши га евнухом; и с тешком муком су успели да га одврате од те свирепе намере. Срећом по младога Константина, Александар умре јуна месеца 913. г; али пре но што ће умрети, постарао се да за председника намесничког савета одреди патријарха Николу. Знао је да може рачунати на првосвештеника да ће продужити његову политику и заловољити његову мржњу.

Док се Александар борио с душом, Зое, увек: енергична, покушала је један смео испад; она се појавила у Светој Палати, изјавивши да хоће да види свога сина, и да се разговара за самртником; мислила је да се тако дочепа власти. Никола нареди да је сурово отерају. Затим, да би се коначно ослободио те могуће супарнице, свемоћни намесник, највиши господар државе, издао је један указ којим забрањује царици приступ у царски стан, и одузима јој чак и титулу василисе; мало доцније, он је чак. примора да уђе у манастир, и мислио је да ће тако. у будуће бити мртва за свет. Али Зое је бига противница достојна патријарха. Из дна манастира где: су је преко њене воље били затворили, она је само: чекала прилику да упропасти свога супарника. И. убрзо је нађе. Строгост са којом су намесници угушили побуну Константина Дукаса, изазвала је велика незадовољства против њих; с друге стране, у двору,

п«