Vreme, 17. 11. 1929., S. 7

Недеља, 17. новсмбар 1929.

ч/

Стоана 7

Хришћанска заједннца младих људи г-ђи и г. Жики Лазићу

Синоћ у дому Хришћанске заЈедкице младих људи приређен чај у част г. Жике Лазића, бана Вардарске бановине. Поред г. ЛазиНа и г-ђе Лазић. чају су присусгвовали ректор Универзитета г. д-р Чедомир Митровић, г. А. Јовичић, г -ца Јела Лазаревић д-р Мц.тош Поповић и др. За време чаја приређен је ма.ти концерт у коме су учествовали чланови X. з. м. љ.

Г. Жика Лазић После завршеног концертног дела г. Ситерс је одржао говор; захвалгеши г. Жики Лазићу, који је увек указивао нарочиту гажњу X. з. м. л., и ма да заузет пословнма. ипак налазио времена да посети њен дом. Пожелео је г. Лазићу и на новом полоокају исти окај успех у раду, који је имао до сада, уверавајући га да ће се чланови X. з. м. љ. увек молити Богу да га води и штити. Затитм је г. Ситерс открио јед-

ну врло лепу гарнитуру за лисаћи сто, од мермера, рекавши: — У знак пажње, пријатна ми је дужност да вам понудим овај поклон. Надам се да ће те га ви држати на своме столу и да ће вас он увек. на послу потсећати на нас. На мастионици је урезана ова посвета: Г. Жики Лазићу, бану Вардарске бановиие, у знак пажње и захваЈности, X. 3. М. Љ. — Допустите ми да Хришћансној заједницци и г_ Ситерсу изразим кк>ју особиту и дубоиу захвалност на пажњи н почасти као и на овом лелом поклону. Ја сам увен ценио рад Хришћанскв заједнице на моралном и физичком васпитању омладине, на упознавању отаџбине, на ширењу љубави према Њ. В. Краљу и перма земљи, и на свему ономе ило је лепо и корисно. Колико моја жена и ја ценимо рад X. з. м. л>. најбоље ће се видети из тога, што смо оба своја сина дали нод вас да ту проводе све сеоје слободно време, а то смо урадили стога, што смо' уверени да Хришћансна заједница најбоље припрема за живот и даје најспособније људе ноји ћв једног дана моћи да приме наше дужности. Остаћу и даље пријатељ овв корисне устзнове, нојој и овога пута захваљујем, нарочито г-ђи и г. Ситерсу. Затим је г-ђа Ситерс предала г-ђи Лазић за <гпријатељство и помоћ» једну књиге г-це Јелене Лазаревић. «Екг.тескиље у нашем кароду». На кљизи пише: «Г-ђи Зорки Лазић, у знак пажње ч захваЈности Хришћанска зајехница мЈадих људи». Г-ђа Лазић је захвалила г-ђи Оггерс и тиме је свеаност била завршена. БЕЧКА ШТАМПА О ОТКРИЋИМА ЗАГРЕБАЧКЕ ПОЛИЦИЈЕ

„Хабзбуршки комплот у Југославији"

6вч. 16. новембра. — Данашњи »Винер Алгекајно Цајтунг« Аоноси на челу лиСт 3 , лод крупним насловом >Хабсбуршни ком плот у Југославији«, Дугачку вест из Загреба о далекосежкој завери која је откривена са стра не загребачке лолицијске дирекције и која је имала хабсбуршко-легитимистич"и карактер. У овој завери п а о је као жртва и директор Југоштамле Тони Шлегл. У телеграму се тврди да конци гавгре иду и у Беч, Град и Будимлешту и да је загребачка лолиција потврдила да је то истина. У уводу овог телегргма каже ее, са стране лист а , да је сад разумљиво зашто је југословенска штзмпа у последњим данима према Х 3 јмверу употребљавала оштре изразе и дз је говорила чак и о угрожавању мир а у Средњој Европи. На наивзн ј начин неки аустријски листови I

сматрЗпи су ове вести југословенске шта.-.,пе као резултат пропаггнде леаичарско оријентисаних елемената у Аустрији, а ли сада, кад |е ова завера откривена, може се разумети оштри тон југословенске штампе. Никоме у Југославији не би пало на ум да се меша у аустријске интерне прилике да нису били у пит а њу неки елементи који су сплеткарили истварапи завере на другој страни југословенске границе. Може се каоати, да је с^д срећа што су ове мргчне аспирације откриле, јер ко хоће да види, може приметити да се иза акције Хајчверз крију елементи који хеле рест а урацију Хабсбурга. Сад је ова згзера откривена и нестало је страшилЗ, а канцелару др. Шоберу бике лакше дз взди преговоре између завгђених партијз он оустава. (Време)

Лреговори у Софмјм

Софнја, 10. воввмбра. — Бугарсна Агенција јавља; Данас пре подне у 10 часоеа одржана је преа претходна седница бугарских и југословенских деле-ага, под председништвсм г. Разсунан.жа. Обе делегацијв изложиле су своја гледишта по питању двовласничких имања, Диснусија је вођена у врло пријатељском духу. Идућа седница одржаће се у поиедељак са истим дневиим редом. (А А. СОФИЈСКА ШТАМПА 0 ЈУГОСЛО ВЕНСНО-БУГАРСКИМ ПРЕГОВОРИМА Оофнја, 16. новембра. — Бугарска штампа пише врло мало о конференцији. доносећи једино нратна саопштења. Изузетак чине до сада •Слово* и *Ла Бипгари, ноји су посватили нонференцији подуже чланке. «Билгари» истичз важност нонференције и сматра да ће се моћи наНи номпромисно решење по питању двовлгсника. Што се тиче питања нвутралне зоне ( лист вели да треба настојати да св оно реши како би со остварила мирољубмва жеља обеју влада и оба народа. Лист сматра да се на обема странама јавља нози ДУ* ноји почива на реглности, што ће учинити да се ситуацИЈа види онгква каква је. Интерес је обеју земаља да се реша отвсрена питања и да се сгворе добри одноЖ Заслуга пиротских нонфвренци-

ја састоји се у томе што су оне пронрчиле пут на линвидацији мнотања, што ће бити задатан садашње конференције, нојој лист жели успеха. »Слово» вели да обе стране треба да»буду прожвте идејом да се нере. шени односи и питања заиста имају решити Обе стране треба да имају храбрости да та питања реше. Конференција треба да има амбицију да учини крај досадашњој затегнутости. (А. А.)

Лондонска поморска конференција отвориће се 21. јануара Париз, 16. новембра. — Авас јавља из Вашингтона да Је ВЈала Сјелињених Америчких Иржава усвојиЈа 21. 1аиуар 1930. године као дан отварања конференције за поморско разоружање која ће се одржати у Лондоиу. (А. А.) Совјети и Сједињеие Америчке Државе Москва, 16. новембра. — Совјетхгка штампа јавља да су амерички листови, који припалају концерну Херста, започели кампању ра признање Совјета ол стране Сједињешгх Америчких Држава. (А. А.)

Нови градоначелник града Винковца г. др. Шумановац у аудијенцији код Њ. В. Краља Од пре два дана бораве у Београду недавно постављени градски начелник из Винковаца г. д-р Шумановац и одборник г. д-р Мато Новосел. Они су дошти у Београд да издејствују извесна решења која су у вези са градском службом, у томе су за најкраће време успели, јер су свуда у министарствнма наишли на најбо .ђе разумевање и пријем. Прекјуче. на дан 15. о. м. г. г. Шумановац и Новосел примљени су били код Председника владе, а јуче пре подне, у 11 и по сати у аудијенцију код Њ В. Краља. Њ. В. Краљ као и Председник в.таде веома су се интерессгвали за локалне прилике и ралове које нова градска управа узима на себе. Г. г. Шумановац и Новосел дали су исцрпна обавештења о свему истакавши нарочито то ла грађанство Винковаца најискреније жели да буде сарадник и помагач у економском консолидовању це.те наше земље. Г. г. Шумановац и Новосел отпутовали су синоћ натраг у Винковце, одушев .1 >ени пријемом на који су свуда наишли.

Уредник „Локал-Анцајгера", који је, на основу изјава г. др. Крњевића, оклеветао г. др. X. Вендела, осуђен је у Берлину Загребачке Новости у броју од 16. о. м. доносе вест из Берлина, да је берлински суд осудио уредника листа «Ј1окал Анцајгера* г. Јона због тврдње, да г. Вендел стоји у служби наше државе. Тај процес има своју предисторију у изјави д-ра Крњевића у толико. јер то исто тврдио за Вендела и он, па је и њега д-р Венлел тужио. На суђењу у Берлину био је позван и д-р Крњевић као сведок и послано му је за путне трошкове 400 марака, али он нити је дошао нити је дао какав свој одговор. После проведеног суђефа суд је осудио уредника «Локал Анцајгера» на 300 марака глобе.

Пародни Универзитст Поиедвљзм, 16 новембра: (16.16) Кон церт Колегијум МузЕкума. (ДворанаЧ (19.30) Проф. А. Лвно: Курс пз анорганске хеотје. 3. Сала бр. 30. (ао) Р. Меденица; Курс иа немачког аа почетннке. 3. Сала бр. 30. Уторан, 13. (13.16) Др. Н. С. Мосновљевнћ: Новн нравопис. 3. Употреба сугласннка ј, ћ, ч. ђ. џ. х. Сала бр. 36. (19.30) X. М. Зтенсфилд - Поповић: Курс нз енглеског за почетннке. 8. Сала бр. 36. (20) Др. А. Шмауз: Курс нз нематког за почетннке. з. Сала бр. 34. Среда, 20. (18.15) Др. Бранислав Крстић; Иредмет н методе пгнхологнје. Сала бр. 36. (19.30) Др. А. Шмаус: Виши к.\*рс нз немачког језпка. 7. Сала бр. 36. (19.30) Проф. А. Лебедев-. Курс о бензвнсзнм моторнма. 3. Сала бр. 34. Чвтвртан. 21. (19.30) Проф. А. Лвко: Курс из анорганоке хемнје. 10. Сала бр. 30. (19.30) X. м. Стенсфилд-Поповић; Вншн курс нз енглеоког језнка. 3. Свла бр. 36. (30) Р. Медвница: Курс нз немачког језика за почетнике. 4. Сала бр. 30. Пггак, 22. (18.15) Др. Н. С. Московљевић: Новн правопис. 4. Групе гласова и њихове нзмене. Сала бр. 36. (19.30) X. М. Зтенсфилд-ПоповиК: Куро из енглеског језнка за почетннке. 9. Сада бр. 36. (19.30) Проф. А. Лебвдва: Курс о бензинским моторнма. 4. Сала бр. 34. (20) Др. А. Шмаус; Курс пз немачког језика за почетнике. 4. Оала бр. 33. Субота, 23. Концерт студената уметности. (Г-ђа Ј1. Попова. г.т. Л. Матачић, Ж. Цвејић н Сг. Јанковнћ). Дворана. (18.16). (19.30) Др. А. Шмзус: Вншн курс на немачкаг језнка. Сала бр. 36. Недвпл, 24. (18.15) Јов. М. Јовановић ; Анексија Босне н Херцеговнне. Дворана. Италвјзвскв став врема поморском разоружаљу Лондон, 15. новвчбра. — «ЈеЈ* Телеграфп јавља, /а је «Ђориале д'ИтаЈИ/а» посветио свој увохии чланак поморском питаљу. У томе ЧЈаику јист изшеђу остаЈог каже. ла је ИтаЈНја тражиЈа паритет у питањ у поморског наоружања не само са Франиуском пего и са Вејиком Британијом. сИта.<и1а, каже се у чЈанКу, има становништв а 40 шиЈиона. Систем њене трговиие почива језино на међуиа ројно) т рговини. Међутим ИтаЈија ]е пот• пуио о:војена је/ним морем, чија су врата у потпуно) сво)ини јехне /руге сиЈе. Ова врата би могЈа јз ко ца се затворе, чине би Италија биЈа /овегеиа мо гЈахи. (А. А.)

Љуба Јовановић и питање покра|инског уређења наше државе

Одговор г. Мил. Е. Зечевићу

Господине уредниче, Ниоам имао намеру да одтоворим г.Мил. Зечевићу, али ипак има један главни разтог да то •чиним. Нлсам се огреигао о пијетет пгрема, »покојном Љуби Јовановићу. Са Љубом Јоваловићем био оам до његове смрти у најбољим и вр,то пријатељским односима. Виооко сам це-

Љуба Јовановић пио радол>убни др-лгавннчки дух, који је имао увек најдубље схвагаље за све државне проб.теме. Од кривошиЈСКог устанка па до смрти посветио је тај необични човек све своје снаге држави и народу. Али ниједан државник и политичар није непогрешан. Историја би била ужасно досадна, ако државници не би никад чинили погрешке. Историја отпушта свакоме; само има један услов: да је грешка учињена у најбољој намери или у ситуацији која не дозвољава друтог израза. Господин ЗечевиН учинио ми је велику усл>ту кад је сам признао да је био у оно доба политички «аутсајдер» који се није «отвореио и јавно мешао у политику*. Вр.то тешко је дакле с њиме расправ .Ђати о финесама које може оце»>ивати једино тадањи активни

политичар. Јасно је да је било већ године 1921. располоокење за «крушевачки избор» у ваздуху. Љуба Јовановић је видео већ тада политичку немоћ Стојана ПоотиКа, на коју је био осуђен од стране Николе Пашића баш услед «покрајинског уређења>. Данас није ни моменат ни жива потреба да се покрену старе парламентарне трзавице и зађевице. Наше време тражи позитиван рад — не успомене на некадашње борбе. То је разлог да немам намере приказати тадаигње толигичко стање у гтојединостима. Каза Ке се једног дана писати парлачентарна историја оног вре>\ена, изаКи ће на видело да је било моје гледтпте основано на необоривим полипгчки>1 чињеницама и документима. Прилнгге. господЈше уредчиче, изражај моје захвалности и мог највећег поштовања Ваш д-р БОГУМИЛ ВОШЊАК опуномоћени министар н. р. Железничари, новом иредседиику Нишке Ошптине Удружењв јутословенскнх нацпоналннх железннчара и бродара у Београду упутнло је новом председкику Нитке отптине, г Чавдаревнћу, као досадањем председннку Централног одбора удружења, телеграм следеће садржпне; «У име целокупног чланства београдсне обласне организације Удоужења југослове»<сних националних железничара и бродара најсрдачније честитамо нови положај у жел>и да и на њему покажете саоју познату делатност и енергију, као игго сте то доказали и са положаја председника нашег Удружења, које Вам изјавњује највећу захвалност и нада се да никада нећете заборавити своје железничаре, из чијих сте редсва поникли и ноји су срећни ито Вас и на данашљем положају виде. Сокретар Вел»ко Р. Зекић. с р. Продселнпк пкж. Миливоје П, Рашковић, с.р.»

НОВПСДДСНД НЕДЕЉД Сунерамерикански рекламни трикови. Разлози матичарске журбе. Прогнани владари и уметност. Печена ташта. Страдање једног судског изврпгатеља Тврдн се, да ће у најсворнје време доћн до трвће Матнчнно скуппггине. Народ, коме је додијало натезање око тог нашег најстарнјвг културног друпггва, у чуду тражи разлоге толнкој жустрннн н актнвности, па је наша публнонстнчка дужност, да днгнемо вео н са те тајне. Као што је познато, обв зараћвне стране, у жељн да амогуће победу својнх ндеја, откндалв су од уста и упнсивалв о свом трошку у Матнпу сиромахе, војн су дубоко схваталн познв Матице српске, алн ннсу имали довол>но дубоке кесе, да плате њену високу чланарнну. Да бн се добило празо гласа по Матичином уставу, било је довољно извршити прву уплату за ову годнну у нзносу од шесдесет динара. Са обе стране уписано је око 1.000 чланова, односно ушгећено јз 60.000 дннара, не рачунајући ту нспомагање путним трошком сиромашних чланова. Ако се трећа скушптина не одржи до «. дедембра ове године, онда је та ве.тика финансиска жртва била посве узалудна, јер 1. јануара платива је друга рата од 60 динара. А и најжешћи првапи Матичиних група охладе се при помисли, да још једаред морају просути толики новад. Говоре о Амернпи. као о земљи неограничених могућностн, нарочито у погледу њених рекламнит трикова, али сумњамо, да је и најдовит .Ђнвија Американап могао омислити такву пснхолошки рафинирану рекламу, каквом се служи један познати новосадски трговад. У Војводини се необнчно размножила назаренска секта, иако их државне власти прогоне због њнховах догми, које се косе са војним законима. Припадннпн те секте необично су кротки, питоми и поштени л»у. ди, који пазе, да се ни о муву не огреше, а нарочито нм је развијена оолидарност према једномишљенипима, па сви своје потребе у граду подмирују код трговапа припадни' ка своје секте. Захва.т»ујући тој солидарностн један од њнхових првака у Новом Саду има снгурно највећу трговнну у овојој бранжн у целој Војводиан. Његов персонал у радњи има наређење, да од свакога мупггерије узима тачну адресу, када купи ш најмању стварчнцу у радњн. Два пута месечно се онда У радњн све те адресе оортирају н одабере се по неколико нмена из сзаког седа у Војводини, цео описак се прада једном вештом н окретном агент\ г , којн седа у луксузнн аутомобил н крећв на пут. Место агента често пута н сам шеф врши ту дужност. — Баш пред мрак, када се неки сеоскн домаћин у Жабл/у, или Тителу вратио са пољског рада, изненади га скупоценн аутомобил у дворипггу, а у гостинској соби већ га чека представник горње фнрме. Он збуњеном ратару свечано каже, одмах после поздрава: Пре неки дан бнли сте ви илн ваша домаћипа код нас у радњи н пазарнлн непгго робе. На жалост наш помоћннк варачунао вам је седам и по динара вншв, него што је била цена. Газда је због тога необично жалостан, јер он на своју дупгу не може прзмити такву грехоту. Послао ме је, да вам вратим новац и моли вас да му опростите. _ Агент затнм одлази. да нсту причу понови на другом месту, а од села до села нде фама о необичној честитости те фирме. Ратар у својој нанвностн нв рачуна прн том, да путппков аутомобнлски трошак нзносн неколнко стотнна пута више, него дуг, који му јв враћен, већ са највећим поуздањем посвћујв само ту радњу.

Пример сЈБубавннка иа жару> амао је у Војводипи заразне последппе. У новосадскн судскн затвор спроведен јв земљоделац Антон Ремчар из Србобрада, који је полно петролејом н запално кућу, у којој су спавале његова жена и његова тапгга. Несрвтанпе су полумртве нзвучене нз мора пламена. а кривап, признајући дело, навео је као мотнв женино неверство и тапггине грдње. Додао је још, да жели, пгго му шгјв успело, да пх посве нспече. Ова »ватрена* љубавна обрачунавања треба угушнти у заметку, јер ако се одомаћп укус печене драгане нли пржвнв таште, обареног љубавннка и куваног неверног мужа, нмаће судовн пуне руке посла. Још давно нре Лпге Народа, мржња на судске нзвршнтеље бпла је општа н зајелннчка свима државама и народима. Многн несретна овршенпци посталн оу злочинцп према-њама, па да којим случајем класа судских пзвршнтеља нма свага исторнчара, нспало 6п, да су опн далн највнше мученика свога позпва. Но калго је несрећа н очајање најбољн учитељ. многи дужнн. цп су нзбегавајућп зточпн долазнли на н.чјгеннјалннје идеје, да од незасптннх ексекутора опасу своју спротињу. Међу њнма има рекорд своје врсте свакако војвођанскн гостнонпчар Лазар Капл, коме ће ових дана суднти новосадски апелацнонн суд. Почетклч годинг« изненадио је госпођу Капл ссон кнез н судскп нзвршптељ са судскои одлјком о ооаасј стварн за пеке

старе дугове. Овршеници ннсу имали непокретности, па их је тнм зише изненадила заплена п жепа је са сузаиа гледала, како се на столу гомилају и поисују драгоценстн. брошеои, прств сребреннна и коначпо јвдан револвер. Баш у јеку пописа упадне муж, који је одтле бпо одсутан, у собу. Тренутно је сгзиао снтзацпју и однео долуку. Вичући гласно: Лопови! Разбојнппи! у помоћ!, он дограбн револвер са стола и упери га на *УДску комисију, која је брже боље заглавила врата. Пошто јв склонио ствари, гостионичар је отишао у месну полипију и поднео пријаву, како су непознати злочинци покушали, да га опљачкају те како их се је ташком муком ослободио. У кнезу, коме је подносио пријаву, он ник«ш> није могао да препозна тобожњег разбојника нз својз куће, али је зато ипак на првој судској расправи добно три месепа за свој подваг. Петар Доброваћ, једводневни пред седник барањске републикз, отворио је у недељу своју изложбу слика у Новом Саду. Проматрајући у полупразној дворани своје реткв посзтиоце г. Добровић, који јв одличан уметник, претпоставио би ту славу ових дана каквом другом положају. Не знамо је лн политика изгубила много смрћу барањскз републике н владавине Петре Добровића, али је изван сумње, да бн његовн поданнци показивали много смисла за уметност. На верннсажу његове изложбз рекао је конферансие госп. професор Поповић, према нзвзштају једног београдског листа, текстувлно ово: Г. Поповић је у своме говору похвалио рад г. Добровића. за који каже да је пун јупачкнх подвнга и мило му је да може поздравити г. Добровићзву уметност, која је увек бнла огњнште српске уметности и пиктуре, Лнца, која не знају Добровпћа, ни његову профзснју могла бн по првом делу овог извештаја закључптп. да је Петар у свом животу посекао бар десет троглавих Арапа, али ни најингзниозннја фантазпја не може нам објаснитн, како је то Добровнћева уметност огњиште српске пиктуре? ДОБРОСЛАВ ЈЕВЂЕВИЋ Непознати лопови износв и обијају општинску касу у НеменикуНама Младеновац, 16. новесмбра. Ноћу из.међу 14. и 15. овог месеца непознатп лолови нзнели су касу из опцЈтинске суднице у Неченикућа.ма, натовари.ти је на ко.та и На 500 метара од судннце разбили и опљачкали. У вре.мену када су разбојници изврши.ти ово дело код општинске суднице није било никога те се тако може објаснити ова дрска похара. Лопови су узели сав новац који је био у каси, око 3000 динара. Документа нису дирнута. Срећа је само што је општински благајник на један дан ра.-глје однео 70.000 динара порезе и тако се наде ових лопова у богати п.тен нису оствариле. По извршен хм делу разбојници су се изгубили кј / ноћ у непознато.м правцу. Туристички конгрес у Новом Саду Оавез п.таниварских друштава Југославије, у коме су окупљена окоро ава наша п;ининарска н турнстичка друштва, олржаће редован овогодишњп конгрес у Новом Саду, 16. и 17. овог месепа. Отваран« конгреса бпке извршено на свечан начин у суботу, у 9 часова нре подне у велнкој сали Краљевоке банске управе. а У прпсуству претставннка меснизс власти л установа, као и културно-просБетних друштава. У радном делу конгреса решаваће се, у г.тавном, о изменама досадашљнх савезничш правн.та и о што интензпввнјвм раду на пропагандн на-> пшх лепих крајева у вези са унапређењем нашега нашноналног туризма. Контресу Не претседавати г. др. Игњат Павлас, претсе.шнк Савеза н претседнпк друштва »Фрушка Гора« из Новог Оада. Сем тога Савезу ће присуствовати као делегат ;>Фрушке Горе« г. Гаја И. Грачанин, директор »Путшпка« нз Новог Сада л секретар Савеза. Затим, конгресу ће нрисуствовати претставннди Министарства трговине и индустрије, Хрватског планнцарпког друштва. Словенског планннарског друштва, Српског планиноког зруштва, Друштва платгаара Рунопист, и др\ти. У веан са копгресом внће пзлет у Фр\тпку Гору нрего Кчр.тована. Крушелола, Ирпга !г Веив аа Змајеш