Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

ИМ А

МИН а.

Добра, блага, ка но п сам што сам!

Бога ради не дајте ме рајо,

Ви бар знате, шта сам и какав сам!

Све вас пазим ко што су ми стари,“ ..2

Кад ове речи изговори, прокртољи се, окрене се на другу страну, и продужи даље спавати, и не појави се даје се пробудио. Ове све речи саслушао је Петар, који је будан био, и видио је да је тај сан важан за његово дете.

Но после овога сна, ујутру у зору, Турчин ипак усни да га је счепао неки страшан лав са својим оштрим ноктима да га растргне, и он у том страху пробуди се и скочи из постеље уплашен и збуњен, а добро упамтио је и синоћни сан, узме те се умије, узме „Авдез“ — помоли се Богу — па онако брижан каже да му се доручак зготови, па да иде.

Петар се здраво био уплашио за дете, и чинио се да ништа чуо није што је Гурчин сањо. Сам зготови доручак и изнесе пред Турчина. Спахија се узбезекне! и запита: Петре, зашто се ти трудиш, гди ти је жена, зашто она не измећариг На то Петар простодушно рече: „Пемаш, Ага, шта чути, мучила се сву ноћ и у зору једва умприла се ...!“ Турчин пак родила је ли2 Јесте Ага мушко балаво шковрче! — Ага:

„Дај донес' га! кад је мојом срећом... Да га видим и даривам мајци!

А снио сам даћу «' радовати,

И великог пријатеља стећи,

Зар мом сину другом што ће негда бити, Јер п дрво па дрво е' ослања.“

Петар не имаде куд, оде и донесе дете окупато и већ повијено. Спахија га погледи, и охоло насмеје се, и заповеди те се дете развије, а дете ћутало је мирно и не заплаче се. Сали-Ага гледећи и дивећи се величини (био је 1 ока тежак кад је се родио)“) и мирноћи детета, рече: „Алах! Алах! Машала!“““) и продужи даље говорити:

“) Гласник 11. стр. 189.

#жж) Бога мп Бога, право! , пр