Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

АИ

„Валах, билах, мусафа ми мога!)

Мила ми је и угодна радост,

Добри људи колико и моја,

Здрав ти био, жив, п напредан!

Баш је нешто, и сином ти син је;

Срећан ти је, тек му се храном старај...!“

Потом Сали-Аги извади дукат, те дете дарује, и Петар га повије, и однесе у вајат Марици.

Кад се Петар врати у кућу; Турчин му Сали-Ага Спахија рече: „Вала Петре тај швој син биће велики јунак, и велики човек, и он ће са млогим миллетом — народом — заповедати.“ Па му онда исприча наведени сан, који је те ноћи уснио. М кад доручкује и развесели се догађајем рођења тог детета — Кара-Борђа — као да је на то тај сан значио, онда узјаше хата да иде, и рече: „Чувај добро сина твога, и памши добро шта сам ти ка= зао !“ Рече му с Богом и оде расположен у Крагујевац својој кући.

После, Петар и Марица, Борђа су брижљиво гајили и неговали, слутећи на ово, при рођењу свгтло појавлење, и на сан, и речи Спахијине, које су добро запамтили, да ће бити Ђорђе велики човек, па о њему су се више бринули, него о свој другој деци, коју су доцније имали. А имали су осим Ђорђа још три сина, Маринка, Марка и Јована, и две ћери Марију и Милицу.

Кара-Борђе је растао и у свачем напредовао; а мајка му се том радовала и говорила: О! Боже даруј ми, да ми буде мој син Борђе срећан и велики човек, као што ми је онај Гурчин на његовому рођењу тревивши му се проро-чествовао.““)

Детињство.

Карађорђе у детињству свом врло се нагло у расту,

снази, и уму развијао, тако, да је од свију своји парника,

“) Бога ми Господа, и књиге ми свете.

75) Ово све о рођењу вожда Кара-Ђорђа напшисато је по казивању покојног советника Ранка Матејпћа, које му је отац Матија Јовичић, онда бив. Кмет Тополеки, причао, а и многи други из онога времена. А Чубра Чојковић за све ово вели, да није измишљено, него су му то сељаци у оно доба чувајући стражу у совету казивали, и као за истину тврдили, а и сам стари Петар Тополац, то му је причао. Види Србијанку час П. стр. 186 а о рођењу вожда од стр. 9—15. А. све ово тврди се као ва по све истину пи у Гласнику ЈУ. Друш. Срб. слов. види од стр. 83—84.

УМ