Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

Ре

највећи, најмудрији, и најјачи био, и при играчки, кад су се хрвали, свакога је надјачо и обалио, а при скакању, свакоме је одскочио. После при бацању камена с рамена, и бацању мотке свакоме је даље одбацио, па и много старијим у годинама од себе. И зато су се деца, његови вршњаци, увек око њега радо скупљали, и за чудо волели га, и при играчки свагда су га бирали себи за старешину поглавицу — и њега што он каже слушали; а при игрању хајдука, као што је обичај тад код деце у Србији био а и данас постоји — бирали су га увек за свога Арамбашу.

Први појав одважности у младољететву.

Још у детињству показао је Кара-Ђорђе особиту дрскост и мрзост противу Турака, који су у оно доба народ Србски угњетавали, и злостављали тирански. У 14 до 15 години свога узраста, налазећи се само сам код своји и Повкови свиња, чувајући их једном, у Загоричком атару поред реке Кубршнице, близу ћуприје, која је на тој истој реци била, преко које је ишао друм из Београда за Крагујевац. Била је кажу честа' гора око те ћуприја, ХКубршнице, и друма. Кара-Борђе се замори чувајући свиње, трчећи час овамо, час онамо за свињама, па остави свиње код ћуприје и Кубршнице да пландују и пасу. А он уморан мало више у страну оде, под један велики, дебео, густ, и гранат зелени раст, да се одмори; гди под истим на траву селне и сном обвладан заспи. Но у једанпут КараЂорђе у сну у гори види: „два велика и чудесна сијајућа лица, која су блистајућим сјајом и чудесном красотом сву гору око њега и предел сјајом засветлили, да се довољно оком није могло нагледати! Кара-Ђорђа у том сну обузе велики страх и трепет у срцу његовом. У тим лицима у сну опаженим, види Кара-Ђорђе светога Краља Студеничкога и с њим светога Архангела Гаврила, који је благовестио светој Богородици тајну божествену! И у том магновењу у ком се срце и душа Кара- Борђева од