Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

~

оружје и одело и однесе у шуму и све посакрива у једно шупље дрво. Но док се он врати натраг, гди је се и посумрачило било, нађе свега избуцана и поједена Турчина од свиња, и он узме оне турске кости и побаца у једну локву у реци и одозго камењем и песком заспе; па зајми свиње и отера ји кући, и срећом његовом нико га не опази. А и он сам ником не каже шта је учинио, па ни самом свом оцу ни матери Марици Но доцније кад је по одрасто, казао ја за сав тај случај својој матери, Марици; и турско оружје, које је у шупљем дрвету сакрио био, употребио је.

Убијеног Турчина, тражили су Гурци много и много, но никако му нису могли наћи ни трага ни јава, и да ли је жив или мртав.

Ово је први Турчин кога је Кара-Борђе, окушавши своју срећу и млађану снагу, још као дете у одбрани живота свога убио, и ово је се догодило биће у Мају 1777. године.“)

Преселење из Вишеваца у Тополу.

На три године после овог случаја кад је Кара- Борђе првог Турчина убио. Кара-Ђорђев отац Петар умре; а Марица мати Кара-Ђорђева по други пуг се уда за сељака Петронија у истом селу Вишевцима, и овај се одма пресели у село Тополу, и ту се са кућом стани. Тада је Кара-Ђорђу било не пуни деветнаест година. Он се као млад више занимао са ловом, него са земљорадњом, и увек под оружијем, а и кад је се у самом раду налазио, пиштоље за појасом и дугу пушку увек је покрај себе имао.““) И за то дрско и смело понашање, од сваког имао је као јунак поштовања, а особито од сељака Тополски, кога су и сами старци, ако је и млад био, као за једног јунака, који се не боји Турака, сматрали, уважавали, љубили га и поштовали.

%) О свему напред изложеном види Друшт. ерб. слов. Гласник ТУ од стр. 5 „Р; ] у У • о - т 84—86. п Дјела Милоша Светића од стр. 108—110 и Историју Давидовића на стр. 148. "") У то време као п свагда Турци нису дозвољавалт да Срби нису оружје»

но Кара-Ђорђе тако као млад, носпо је оружије, на кога су се Турци пречали, но ништа му нису смели чинлти; а Срби су сес њиме поносили и дичили.