Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

с

Да за образ Срб ће убит свакорг““ „А, Дин-Иман, Хем Ачдадисини! Шта вла' рече, и жив претећ' мпели!

Како 6" смео ти Турчина убит, Господара, и царева синаг“ А Ђоко му да покаже како, Пак вадећи свој и пиштољ запне Те у груд му, и наочигледе: „Ев' овако!“ и пиштољ му грухне А, Вликовче репом о равнину, С'првим ревом душину изриг 0, Јера палпр с двема Синџирлјам, Кад" удари, већ је мехлем лишан Брже е' гицне, пего и од грома, К7 томе скочи, те га и прекоље, Да мрцини не посјеца главу, Пак засједе наслагат се сладко, Кућна врата приказав закључат Ста му јаук мајке и љубовце, Но их кротки брж' умучка вјешто, Рекавшп им: „Не бојте се ништа! Ви тек ником не казујте тога, А од мене узнат се не може, Ја ћу сакрит и од дана исто.“ Утјешив их, п умучка обе, Диже кладе с прјеклада тешке, Н уклони огањ са свог" мјеста,

Пак разману трнокопом јаки За час тили раку ископао, Подубоко, себи до појаса; Скреше у њу зликовца ханџаром, Ко да купус усјецао ситно, Ту га стрпав загрнуо земљом, Кад уравње, онда ватру намко, И на сточић поред исте сјео, Причекао док се ноћца стушти, И разастре синке, п унуке, На Божества, ка но'и на смртне, Узјахао Церерина, сина.... (арјон коњ) Вјетрохитра л зликовчине хата, ПГњим отишб некуд кроз дубраву, Чак далеко на цут пзагно га, Одјахао г' и одпетљо узду Кијаком га одадро живо, И пустио куд му драго поћи, Да 6' га вуци, пили нашли Турци Под оправом свом на њему бившом; А хаљине п оружије тога И што јоште нашо у ћемеру, Тад“ сакрио, што је боље мого, Пак свременом употребпо је Почем прошло томе и спомена, Упљехатот тражили е; Турци, Сву годину пред ћесарску војну, Кафадари, п чак Јолдаши му, Ал' ни јава, кб ни трага нигде“

)

Кара-Ђорђе ћеХаја Тополски.

Онај Турчин Сали ага Спахија, који је се у селу Вишевцима код Кара-Борђева оца Петра у кући на конаку тревио, кад је Кара- Борђе рођен, па због тамо наведеног светлог појава при његовом рођењу догодившег се, а нарочито санова, које је у кући Петровој те ноћи сањао, и

") Чубра Чојковић Србијанка чаг. 1. стр.

3—69.