Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II
ХУ
«а ој за 268
СВЕТ. ПЕТРА ПЕТРОВИЋА ЊЕГУША 1.
ВЛАДИКЕ ЦРНОГОРСКОГ У ПОХВАЛУ
ЛАРА"РОРРЈ ЛЕТРОВИЋУ,
"сео "е(Кан “ 5 сека фале све редом крајлне Ал имаду срце Краљић Марка | Витезове своје отачбине, И десницу војеводе Јанка, . А ја фалим витеза војника _Бију Турке су чим који може Од славенске крви и језика, __ Бога молећ да им припоможе, Баш у моја доба и времена Освојише Рудник и Ваљево,
У сред Србске земље порођена, _ Чачак мали пак ин Омедерево;
По имену Петровића Ђорђа, _ Ту оружје Турско уграбише,
56
з: = ЈУ
+
8)
= Е!
ома 5
Кога иста позива натура, __И велики шићар задобише, Да избави своју мајку драгу Кад то чуше Бугари јунаци Из чељусти јадовиту врагу, | Херцеговци и млади Бошњаци, То мислећи и Бога молећи Млоги родна мјеста оставише Да му свагда буде упошоћи, У Србију равну ускочише. Само седми поче војевати '| Весело ји Ђорђе дочекива |
И остале Србе позивати Он свакога грли и целива, Сјекућ Турке невјерне хајдуке Пак им даје пити вина хладна Он витешке окрвави руке, И починут на сред поља равна,
То виђела од планине вила "Ал јунаци воле боја бпти
Пак полеће на лагашна крила, Негпод јелом хладно вино пити, По Србији вила кликоваше "Тада Ђорђе уреди војнике
Те јунаке Ђорђу пошиљаше; И пред њимахрабре началнике; А када се они саставише На тврди су Шабац ударили
И од Ђорђа наредбу примише,| И у њему Турке затворили, Свак се на бој драговољно спрема | 'Ту се млога крвца прољеваше Но оружја ни девети нема, Док се клети Турци предадоше,