Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II
Ху]
"4, де и" 3 Е Да
ренин и
После тога Ужиц сбколише
И с пролићем крви освојише, И у оне војничке градове
Задобише војничке топове; Пак се отлен Срби подигоше
Палећ турске куле п вароши. Обсједоше стојног Биограда,
Који но је од Србије глава, Те га бумбам и лубардам бише,
Док и њега на јуриш узеше С бритким сабљам и огњеним бојем,
И великим крвавијем знојем; Седам стотин добише топова,
А три пута толико хатова Зауздане сребрним уздама,
Под сребрним рахтам и пусатма. Иза тога и не починуше,
Већ најпрву дужност споменуше, Великоме Богу дати фалу,
Призивајућ и ђечицу малу Пак рањеним ране завијаше
И јунаке мртве закопаше; Весели се мало и велико,
У Србији земљи свеколико, Веруј, побро, није ово шала,
Него да је вишњем Богу фала, Колико је Србекога народа,
Што се зове славенскога рода, Међу водом Савом и Дунавом,
Међу Дрином и вељом Моравом, Сваки своје дневи препроводи
У весељу и драгој слободи.“ Ето Орбске цркве поновљене
А џамије Турске разорене, Већ нејима паше ни спахије
Ни проклетог хоџе ни кадије,
Него Србска вољност процвјетава. Коју вишња сила осјењава,
А пред војском вије'с бајак славни _
И на њему оро двојеглавни, Који бјеше Неманића цара Од све Србске земље господара, Ето сенат, ето сенатори, Вијећници и губернатори Сад народна ђела управљају, И уредбе сваке постављају да уредит славу и скободу У својему славноме народу. Ето бјеле славенкиње Виле, На весеље што су се скупиле Видећ СОрбску земљу избављену, И слободу драгу повраћену, Погдрављајућ Петровића Књава, И свакојег по реду витеза, Једне лете брже над облаке Над облаке под сунчане зраке, Које Бога фале непрестано да счастије Србљем даровано; Друге лете по свим краљевинам, И осталим другим царевинам, Свака својим путем на пона се Трубом трубећ Србску славу тласе; Треће плету Петровићу Књазу Великоме Вожду и витезу, Златоперни вјенац лаворични да његово витешетво прилични И војводам Орбскнм на све стране Златоперне лаворичне гране, Што је побре пофала и дика, За свакога Србскога војника,