Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

ХУП

Пре Је

Јер се лавор златни не продаје|Уу слободу вазда пребивала

Него само за јунашство даје А остале свеколике Виле

Ето су се у коло екупиле, Равличитим цвећем накићене,

И слободним лицем украшене; По Србији земљи коло воде

И веселе пјесме производе На пофалу првог началника

И свакога витеза војника, И на радост Србскоме народу,

Који данас ужива слободу Под крилима великога цара,

Одејеверних страна господара; Ал витези кола не гледају,

Него лица знојем умивају, Желећ даље прогонити Турке,

И витешке крвавити руке, Преко Босне пи Херцеговине

Да се с Црном гором саједине, Која но је, побре, од старине,

Међу Турке и међу Латине

да слободу крвцу прољевала, Како и сад што је пролијева,

Драговољност непушта је жива. Ево, побре, што чини јединство

Кад једноме даду старешинство, И кад није злога самовољства,

И на новце клетога лакомства, Које рађа клете издајнике

И државе раздере велике. Тако Србљи себе избавише,

И беземртну славу задобише, Бог им дао сваку добру срећу, У напредак и бољу и веђу,

Да утврде слогу и слободу За вјеквјеков славенскоме роду, Вишњи Боже! тебе фалу дајем!! И молитве свете возсилајем! “)

#) (јва је песма извађена из књиге „Грлице“ за годину 1835. са стране 117.