Zvezda

3 В Е 3 Д А

Свакоме је читаоцу добро позната појава, да се бела светлост, кад се пропусти кроз прпзму, разлаже у седам основних, бојених зракова, од којпх је и састављена. Исто је тако познато, да је ЕгаппћоГег 1815. открпо тамне ллнпје у Сунчевом снектру (тако се назива та бојепа пантљика од седам основнпх бојеннх зракова), које су линије по његовом имепу и пазвате Фраунхоферове. Ну правп њихов значај м порекло иронађено је тек после 44 годпне. То су учинилп научннцн КлгећоГЈЕ и Випзеп. II најзад, иознато је читаоцима. и то, да се сиектри усиЈаннх тела могу врло тачно нспитиватн помоћу једног особитог инструмента, који је назват „спектроскоп". У нормалним прплпкама ФраупхоФерове лпније заузпмају увек исто место. На основу тога се п могло сазпати о оним елементима, којп се иалазе на Сунцу и звездама у усијаном стању. У извеснпм случајевима запажено је померање ФраунхоФерових линија ка црвеном илн виолетном крају спектра. Померање то, тумачи се по т. зв. „Допелер-Физовом" иринцииу. Тај приицип гласи : као год што топ иарне ппштаљке (на железннцп) иостаје виши, кад нам се она брзо прнближава, а нижи, кад се удаљује од нас, псто тако се померају спектралне липнје ка виолетном крају, кад се дотнчни светлосни извор прпближава нама, а ка црвеном крају, кад се истн од нас удаљава. На основу те особине, могло се спектроскопски утврдити обртање Сунца, Јупнтера, Венере, као н само кретање звезда ка пама или од нас. Ако се и само то сазнање сматра као велпки тријумФ науке, опет је он још 1889. надмашен једннм још већпм, који је за последње две године уродио особптпм нлодом. Јамачно је свакоме чнгаоцу позпата копстелација „Великог Медведа" или како се у народу назпва „Велика Еола". Онај лук у тој констелацији (процеп кола или реп Медведа) има три звезде. Средња од њнх назива се „Мизар" (илн ср-ТЈгвае тајог1з). Већ и малим дурбином види се, да је Мизар двојна звезда т.ј. да су ту две звезде: већа и мања (Алкор). Кроз јаче дурбине ту се види више звездица око Мнзара, између њега н Алкора. Чак н највећнм дурбнном, могла се главна звезда Мизар видети само као светла тачкица. Дакле о њеној природп и саставу ми неби пншта знали, да сиектроскоаа ннје бпло. Тај чудноват инструменат у многоме је развно модериу науку у опште, а астрофизпку нарочито. Помоћу њега знамо, не само које се основне материје налазе на Мпзару у усијаном стању, већ п то да се та звезда састоји од два грдно велика сунца, која су укупно бар 40 пута већа од нашега Сунца. То, другим речима значи, да су