Zvezda

двострука сунца

2 г 1ч милијона иута већа од Земље, са чијом се велпчином ми тако охоло поноспмо, да смо је за дуго времена сматрали као средиште васпопе. Ну то јога није све. Ми знамо даље, да су та два грдна сунца удаљена једно од другог за 230 мплијона километара, да се једно од њпх окреће брзином од 163 километ. у секунди око другог за 104 дана — или да се оба заједно окрећу око заједничких тежишта њихових маса. Па од куда знамо ми све то ? У једној чувеној амерпчкој опсерваторији (у Кембриџу) мпого се баве пспптивањем звездапих спектара. И кад су тако 1889. нспитивалп разне ФотограФске плоче, на којпма је бпо снимљен и спектар Мпзара, пронађено је, да му је пначе нормални снектар показивао двоструке линије. Пошто су тако у тој опсерваторији непрекидно ФотограФисали све пределе неба, и то од сваког добпли по десетину н више снпмака — могло се лако утврдитп, да је то удвајање лпнпја иериодична аојава. Поводом тог открића, ФотограФисан је спектар Мизара сваког даиа, те је тако и утврђено, да то удвајање лнпнја нестаје сваких 52 дана, де се пред сампм удвајањем и мало после тога впде лпније врло замрљане, док су пначе сасвим оштре и просте. Тако се дакле већ сазпало, да се Мизар састоји од две звезде' чпје оптицање износн 104 дана, али коЈе су тако близу једиа до друге, да у обичним приликама показују спектар једие просте звезде. Само у оном случају, кад се те две звезде у току свога оптнцања, највише једна од друге удале (посматрапо са земље), онда се показује спектар сваке звезде па по се тако, да се најфпније линије ноказују као двосгруке. Еад се једно од та два сунца ириближава земљи, линије његовог спектра померају се виолетном крају, а у исто време, спектралне линије другог сунца, које се удаљује од нас, померају се ка црвеном крају. То је померање довољао толнко, да се може показати у облику удвајања лпнија. По величини померања тих линија, може се одредитк и ирава брзина оптицања обадва сунца. Она износи, као шго је иоменуто 1(33 км у секунди (дакле је б 1 /^ пута већа од брзнне наше земље)» те се из тога опет изналазп и њпхово узаЈамно растоЈање, које се само за око 230 км. разликује од растојања и.шеђу Марса и Сунца. Што се тиче величине Мизарове, она се може одреднти по трећем Кеплеровом закону. Укупна маса његова може се исиореднти са масом нашега Сунца, те тако наћи, да Мизарова маса на шашује Сунчеву са внше од 40 пута. Толико се само могло сазнати из иеколикнх финих линија, које се показују удвојеие тек при доста знаЗвезда, Књига III. Св. I. 7