Zvezda

НДУЧНД ХРОНИКД

МЕХАШША хЛетимичан пог^дед на прона^дасг^е у деветнаестом веадг. — Кад се оспрнемо на културне тековине деветнаестог века, онда аам нарочнто падају у очи:: савлађнвање и корнстовање свох прпродних сида за човечје потребе, сасма нов животнп апарат за човештво, створен помоћу мдадих техничких наука, сидан преображај живота, чиме се прошдо стодеће знатно раздикује од свих дотадашњнх. Тековпне деветнаестог века су на свпма пољпма огромне н јединствене у историји човештва, на пољу пронадазака и открића безбројне, непрегдедне. Па ипак су кдице за те пронадаске чамиде као искра у камену — у давнашњим вековима; оплођене спдшш напретдима науке, ове су се кдпце бујно, тако рећи муњевитом брзпном развиле. 0 сјајним пронадасцима деветнаестог века пздожио је некодике, онште погледе проФесор и академик Морис Л.еви у јавној седнпцп Француске академије 19. децембра 1900. г. Његове мисди вредне •су нарочите иажње. Ево их у изводу. У свима стварима, за сва времена. нрактика је ишда пре правида. Корисне вештине јављале су се пре науке, алп чпм су постале, оне потребоваху науке, као мајке хранитељке, ради развића свога. Оне су је призивале, иршштивале. Из ових призивања и прппитивања поникла је управ наука. Оне прве беху фупкција, она постаде органом. Као увек, Функција је створила орган, а за тпм је орган увећавао и оплемењивао Фуикцију. За овај иосао ирирода тражи много времена.; у томе је уарок што се иаука доцкан јавља. II донста, научни капитал, подобан да >се озбиљио применн у човечјој индустрији, почео је да се образује истом цри крају осамнаестог века. Дотле остајаху бесплодне највеће ндеје н најдепшп проналасци