Zvezda

100

3 в е 3 д а

прошлости. Тако је нротекло двадесет и пет векова, од како суучили грчки фидософи , као аксиом метаФизико, да од ничега не може ништа да постане и да се ништа не може учинити. Ну требало је равно двадесет и пет векова да ова мисао изиђе из обдасти метафнзичкпх сањарија, те да ступи у круг научне ноузданости и одређеностн, а то ће рећи да постане плодна Из ове обновљене старине поирпао је деветнаести век свој најбогатији украс, своју научну величину и материјално благостање своје. До исте епохе најстаријих грчкпх ФилосоФа допиру прва знања, што их је човек стекао о електринским и магнетним појавама. Да постоји између ових неко сродство, могли су запазити још и славни морепловци петпаестог столећа; за време бура, кад им бусола беше најпотребнпја, онп су је виђалп као махнпту под утицајем муњевине. Онн мишљаху тада, да се иека натприродиа сила удружнла са узбурканпм елемеитима, да бп их што сигурније упропастила. Ну требала је да дође год. 1801., требало је да се поЈави носве нов проналазак Волтииа стуба, да Ерстед открије утицај галвапске струје на буеолу, да бн могао најзад Ампер да утврди ону плодпу везу пзмеђу електрине и магнетпиие, из које иониче, уз прппомоћ радова Фарадија о индукцијн, наша данашња елекринска нпдустрија са свпма њеним познатнм чудесима. Снага водене паре проучавана јејош у школп александрнској. Ама недостајаше науке, и отуда је тек у ночетку 19. века, пошто је нстекао рок Уатовим патентима, постала слободна градња парних машина ; тек тада је она отпочела да узима лолета, али још без довољног научпога вође. Сем тога, она се ограничаваше на мален притисак. Кад се у иоследњем полустолећу заснова термодинампка, задоби и парна машина пову моћ; тек тада би могућно да се добију ,парни коњи", којп трошаху 4 5 пута мање угља него ли у почетку. Пушчани прах, који је толпко преобразно свет, отпочео је тај преображај јаче од пре пет стотнна година. Ну тек у седаниаестом и осамнаеетом веку он је дубље изменио ратиу вештнну, а између дапашњега и опдан њега топа од нрнднке је пста разлика, као између данашње пушке и пајстарије кремењаче. Данашњн топ је једна од најпоучнпјих лабораторија што пх пма наука. Само немојте никако помишљати. да у тој лабораторпји служи људско месо као реагенс. Пре свега су пропзншлн из модериог топа они другп тонови што служе -мпрољубпвим сврхама, којн се називају машнне за експлозију, илн машиие за петролеј пли праскавн гас, које чнне толнке усдуге, нарочито аутомобилизму. Велики притисци, добивенн у овим машинама, утицали су да се п код парннх машива пређе на при-