Zvezda

научна хроника

101

тпске од 20 — 25 кплограма, што је пре неколико година ематрано као немогућно. На основу тога могоше се појавпти моћне машине од 20—30.000 коњских спага, које проводе бродозе, насељене као тиалн градови, преко морскпх таласа са толиком лакоћом п снгурношћу као да броде мпрним језером ; локомотиве које, јурећи брзином од 100—120 километара у часу, управљају се у најмрачнијој ноћп исто тако ласно као усред дапа. Топ је научио човека да пронађе просте затворе и запушаче за највише •притиске. Резултати, добивени огледима за ратне цељи, послужпше корисно у свима вештпнама н свима научним гранама, у којима јакп лритисци задобиваху сваким даном све већу важност: прп грађељу машпна, у Фабрикацпјп набоја п збојева, при употреби збивеног ваздуха и притиснуте воде и _ напослетку нри згушњавању најупориијих гасова, тој сјајној тековинп новпје науке. Потребе које је изазвала војна вештина доведе су последњих година метадургију до дпвнпх резултата; оне су пас научиле да од воље мењамо особине челика, додајући гвожћу неколпко нроцената угљена, или никла, нли мангана, илп дрј ге каке материје ; тако можемо прнлагођнвати особине овог метала најразноврснпјим потребама : за велике металургиске послове, за железнпчке шпне, за точкове, за бродарске потребе. Овим путем могасмо свакпм даном увећаватн брзипу возова железничких п путничкпх бродова, Градећи огледе са топовима, техничари су проучавали она силовита праскава средства, која су касније корисно послужпла у машинама, у рударству, при ломљењу камена, прп бушењу стена, као н. пр. у Алпима, што се никад не би могло извршитп без њнх. Исцптујући све појединости продаска пројектила кроз шупљпну топовску, задобише се закони, који су од ведиког пнтереса за фпзику и хемију. Ови закоии чине предмет унутарње бадпстпке. Спољна бадистика нак саставља један од депих пробдема мехапике, нарочито с погдедом па ужасну. брзпну што се даје данас пројектилима. Ова брзпна достпже 1000—1200 метара у секунди, а то ће рећи да су данашњп топови кадри да избаце своје пројектпле од некодико кидограма тежине до мете са три н четпрп пута већом брзпном, него што је природа у стању да нспрати прост звук. Од свих пронадазака, који су занпмади деветнаести век, једннп којп није старога порекла, то је пловидба по ваздуху. То је без сумње с тога, што се ппје могла ранпје добптп помој^&д-дм^ке, потребне за потпуно успевање овог пптања. Тешнмо ^ ^ остављамо као обећање нашим сдедбенпцима у двададШЦј^^^Ш-^ га ипак. може бити, неће видети остварено. Јер не Ље/ЉкбтоШдда.* ! да је успех био обећан још нашпи претцима. Пој|ва ; ; ми-?|

чл

N 3

*х.,. !