Zvezda

72

3 В Е 3 Д А

девојачком поселу, онако накићена цвеће.м, лежи пред њим Олена, лепа, као двет с росе узабран ! Сахранише Олену код цркве под вишњом. Чим јој ударише крст више главе, слетеше ситне тичице, попадаше по крсту, с врха до дна, и зацвркуташе тужно. То су биле њене другарице, што су онда жуборкале код ње на девојачком поселу. Тимош није ходио дуго по свету; туга га је изела. Кућа му се раскопала, двориште зарасло у коров, и вотњак се сасушио, и кладенац се засуо. Све је обрасла маховина и попао прах. с малоруског превео М. Ђ. Г л и ш и ђ.

Марко-Вовчок је исеудоним једне одличне лалоруске књижевнице. То је Марија Александровна Марковић, жена Атанасија Васиљевића Марковића, ма.лоруског патриота и етнограоа, а по рођењу је Рускиња. Марију је муж заинтересовао за малоруски народни живот и она је под његомш утпцајем наиисала један низ нриповедака на малоруском језику. Прве, две н>ене приповетке штамиао је 1857 године Кулиш у свом журналу. »Записи о Јужној Русији.« А у годпни 1858 издаоје збпрку њених радова иод насловом: »Народне прпповетке Марко-Вовчока.« Те су јој приповетке имале огромног успеха. Сам 'Гургењев превео их је на руски и већ су изишле 1859године на руском језику. Чувени руски крптичар Доброљубов написао је о њима веома симпатичну п опширну оцену. А затим су свн главнији рускп књижевни листовн отворили своје ступце Маријпним радовпма. Такав неочекиван успех наиамио је младу књижевницу да се пресели у Детроград. Ту је почела пиоати на руском језику романе из руског отменог света, и три така романа штампана су у Некрасовљевим „Отечественим Запискама.« Али су јој ти радовп, уопште узевши, слаби, а према њем приповеткама из малоруског народног живота нису никакви. Око 1870 године удала се по други пут ; затим је отишла у унутрашњост Русије и није се впше јављала на књижевном пољу. Међу приповеткама из мадоруског народног живота најлепше су јој оне у којима су обрађене чисто народне бајке и народно веровање. Од њених приповедака, које су до сад преведене готово на све европске језике, изпшло је неколико и на нашем језику у »Вили" у преводу покојнога Алексе М. Радовановића.