Zvezda

74

3 В В 3 Д А

угуши расејаним животом, али му то не пође за руком. Тада се Ћина придружи мудрацима. Најчувенији међу њима био је Атињанин Тимон, човек знаменит, римски грађанин. За њега се говорило, да нема пергамента ни папируса у библиотекама, који он не би прочитао — говорили су, да је он поцрпао сву човечју мудрост. г Кина се удружи с њим, тим јаче, што је Тимон био човек оштроуман. И тако једнога вечера, када су њнх двоје седели на батрици, са које се видило море, Иина се обрати Тимону, да му објасни своје неспокојство. г 1,уго 1\тедаше овај у мирно водино зрцало, у коме се одбијао двуроги месец. — Да ли се виђао, рече тихо, јата птица, која зими долећу овамо ? Знаш ли ти, шта оне траже у Мисиру '? — Знам . . . Топлоту и видело. — И човечије душе траже топлоту, која није ништа друго, него љубав, — видело, које је истина. Али птице знају, куда им ваља летети за овим благом, а људи не знају, па лутају сетни и неспокојни, не знајући пута. Али ни Тимон не знаде излаза и само умеде рећи, да чека спасење. Откуда'? Ни на то питање мудрац не даде јасна одговора. Тек је овај разговор свакако донео Тшни велику олакшицу. Дознавши да сав свет болује, чисто му се учини, да се терет, који је њега тиштао, разишао на тисуће других плећа. Пријатељство, које је младога Римљанина уздружило са старим Грком, дође још тешње, када Тина угледаТимонову кћер. У Александрији није слава Антејина била мања од славе њезина оца. Мисирци су је звали Лотос, можда