Zvezda

ПОЂИМО ЗА њим

75

зато, што су том цвету давали божанске почасти на обалама Нила. Антејина лепота била је равна њеној мудрости, а осим тога имала је она пророчке снове. Често би говорила, дајојсенасну јављају неки душмански створови и неко дивно видело, за које није знала, да ли ће бити источник живота или смрти Што се Ћина чешће виђао с Тимоновом кћером и слушао њене речи, тим већма га је она заносила. Виђао је многу женску, од чеда севера са власима боје зрелога класа до Нумиђанака, црних као лава, али такво лице и такву душу видео је први пут. И брзо је заволи љубављу ненадном, дубоком, непоколебаном. И као што у мору вир с неодољивом силом вуче све, што у његов круг доспе,. тако је и Ћинина љубав обузела њему душу и срце. А после обузе љубав и Антеју. — Срећан си, Ћина ! рече он у себи, када су уста лепотице изустила блажене речи : — Где си ти, Кајо, тамо сам и ја Каја ! . . . Али срећа није вечна. Мину година дана ведра супружанска живота, а онда патрицијева млада жена паде у страшну, непознату болест, Снови њезини окренуше се у страшна виђенија, која су из ње сисала живот. Када би око подна сунце обасуло свет јарком светлошћу, Антеји би се причињавало, да око себе чује брзе кораке некаквих невидовних створова, а у даљини да види сухо, жуто лице трупине, које у њу гледа црним очима без живота. ЕБојзи се чинило, као да тај упорни поглед њу зове у мрачну незнан, пуну тајанствености, и да јој збори : — Пођи за мном ! Тада би се тело у Антеје стало трести, на лице би јој иала бледоћа, хладан зној пробио би је и она би се бацала мужу на груди, понављајући побледелим уснама: