Zvezda

76

— Недај ме, Кајо, недај ме ! Лекари и врачари ништа не могоше. Један Грк рече Ћини, да се то Антеји привиђа Јеката. А ко види Јекату тај мора умрети. Али Ћина све удиљ јо ш се надаше. Према савету чувенога јеврејскога лекара ЈосиФа, који је уверавао, да Антеју гоне демони и мисирска мочарска испарења, Ћина оде у Јерусалим, где нема испарења и демона. Тим радије иослушао је тај савет, што је у Јерусалиму био уиравник његов знанац, чији дедови некада ■ су били клијенти Ћинама. * * Бели мрамор угрејао се од нролетњега сунца. Код свију чесмама, сенастога портика и раногајутра, беше у атрији јака запара. Антеја лешкаше под старим, гранатим финиковим дрветом, у тетривану окићену зумбулом и цветом од јабука. Ни у Јерусалиму није је се оставила страшна болезања и од некадашње лепотице остала је само сенка. — Кајо, запита мужа, који је поред ње седео и гледао јој је у руке бледе као алавастар; је ли истина, да се у овој земљи појавио философ, који болнима даје исцел>ење ? — Такве људе овде зову пророцима, одговори Ћина. Чуо сам за њега и хтео сам да га доведем до тебе, али је он хулио светиње и веровања ове земље, па га је прокуратор осудио на смрт. Данас ће да га распну. Антеја сиусти главу и опет наста мучање. Око ње мицаше се и преливаше се злаћане пеге, скакавац цврчаше све јаче, а из пукотина у камењу измилеше мале гуштерице и грејаше се на врелом камењу. Зачуше се нечији кораци. Антеја пребледе. Нзој се учини, да је на•стао страшан час. — То нам Понтије долази, похита Тшна да је умири.