Zvezda

77

И заиста, на савијутку стазе указа се прокуратор и за њим два роба. Беше то човек већ не млад, округла, брижљиво ооријана лица, на коме се виђаше траг од бриге и умора. После обичних поздрава седе на одломљену стену и погледавши у Антеју, малко набра обрве. — Самоћа и досада доносе болест, рече. Овде нити има игралишта, ни тркалишта, и када би се нентто отворио цирк, фанатици би га срушили сутра дан. Оамо чујеш реч закон, а том закону све је ускосно. Данас можете се користитп позорјем. Антеја треба у подне да је међу народом. Три човека умреће на крсту, па како је пасха, то ће бити много света Ја ћу заповедити, да вам даду добро место, баш поред крстова. Ја се надам, да ће осуђеници умрети храбро. Један од њих, чудан човек, назива себе сином божијем, кротак је као голуб, и ништа није учинио, зашто би га требало казнити . . . — И ти си га осудио на смрт на крсту? — Хтео сам да избегнем непријатности и нисам марио дирати у осиње гнездо, да не буним осове око храма. И онако шаљу у Рим жалбе на мене. Најзад не тиче се римскога грађанина . . . — Не сија сунце само над Римом, примети Антеја. — Божанствена Антејо. када је пресуда једном изречена, само је Иесар може изменити. — То ће рећи, да може погинути човек ни крив ни дужан. — У свету нема човека без какве кривице. Осим тога, он ироповеда чудне ствари. Ако бих га послушао, морао бих своју кућу дати оним одрпанима на јафским вратима. Он себе назива снном божјим и дрмуса основе, на којима стоји свет. Најносле, томе Назарећанину смрт није страшна; он вели да ће ускрснути. Ћина и Антеја згледаше се пренеражени. — Да ће ускрснути ?