Borba, 09. 03. 1964., str. 5
П онедељаћ
9. март 71964.
у | о ПОВРЋЕ ПОД ЗНАКОМ ПИТАЊА
званичне су оцене, а то је доказао и мепасно одрани разговор за „округлим столом „Борбе“, о снабдева-
градова да ове године,
према досадашњим инфорнацијама, ни издалека нема изгледа да ће бити остваен план уговарања произодње поврћа. Рачунало се В ће за градове бити обезПреко око 350.000 тона, поврћа Међутим, до почетка марта није закључено ни 50 одсто уговора. Толики разговори, договори, убеђивањаћ објашњавања о предностима организоване проузводње и исто тако оргапизованог снабдевања, па-
шће, изгледа, У воду.
очекивало се, логично, по сле задовољавајућих резултата У 1963, да у 1964. неће бити потребни неки посеб-
напори, пошто је у непосредним контактима између произвођача и _ снабдевачких организација нађен обострани економски интерео И заснован такав пословни однос који на заједничком послу стимулише и једне и друге. Међутим, ствари се; ипак, нису тако одвијале. Поготову не саме по себи. Уговарање је заста, ло свуда тде су и припреме затајиле. Бреме сетве се приближава, а многи произвођачи, немајући производне аранжмане, сада планирају ла прошлогодишње пар целе под поврћем засеју индустријским или ратарским култупама.
Зашто — је ' организована производња, поврћа, пол зна ком питања2 Да ли се она показала _ нерентабилном7 Шта спутава (и да ли нешто спутава) градове да поручују робу за годину дана унапред; Коме одговара стихија снабдевања“
Кад се произвођачи и велики потрошачи састану ли цем у лице (као што је то било и за „округлим столо! „Борбе“ пре двадесетак да на), сви се изјашњавају за уговарање. Први то објаштњавају апсолутном потребом и економским интересом, јер производња насумпе, без обезбеђеног пласмана, поготову ако и услед повољних, временских прилика усеви добро понесу. води сигурно у губитке. Други отворено кажу: хоћемо сигурне партнере, специјализоване произвођаче који Не нас педовно снаблевати, на бази вишегодишњих уговора. Шлаћамо лотоворену пену. Не аптовара нам стихија у снабдевању, јер се ппимања и зараде људи не мењају аутоматски
. са кретањем пена на тржи-
шту. Али, (то кажу, на пример, представници Београда), акција уговарања не мо же потпуно да успе све док бар највећи градови и потрошачи немају јединствени став, Док један град гарантује одређеном произвоБачу цену. а други, ослањадући се на слободну понулу не уговара, већ ту гапантовану цену у условима дефицитарности пробије на тај начин што другоме преузме робу, уговори су обично слово на папиру.
Зашто, онда, и који градови не уговапају7
Углавном сви чије скупштине нису обезбедиле сред ства за фондове ризика. Само у Србији, на пример, прошле године, планирана срелства за ове фондове нису остварена за око 200 милиона, динара, док општинске скупштине нису уплатиле близу 90 милиона. То је оштетило и трговину и произвођаче. А ево зашто: Поведене само обећањима, снабдевачке организаци је су гарантовале утврђене цене произвођачима. Међутим, када је требало да испуне тај договор и обавезу, пара није било. Због тога су многе трговинске организације доведене у неповољан положај, јер нису имале средстава за покриће губитака ни себи ни свом пословном партнеру, па беже од уговарања као „опарен од вруће каше“, зе
У томе, добрим делом, лежи одговор и на друго питање — зашто произвођачи нерадо уговарају и зашто су се и они, тако рећи, „загрејани“ за производњу, брз0о охладили.
Због тога се очекује, а још није касно, да градске скупштине преиспитају свој став према акцији уговарања и пронађу резерве за фондове ризика. Произвођачи су спремни да уговапају, а тржиште чека робу. Сем тога, прошлогодишње искуство је показало да, је, захваљујући уговарању и спабдевању из организоване производње, тржиште било стабилније а пене поврћа у многим градовима у просеку ниже него 1962. године.
Зашто „онда, да ова, тодина не буде још боља2 Зашто да се, упоредо са уклањањем извесних пропуста. и слабости које су се негативно одразиле у прошлој експерименталној години уговарања, снабдевање гралова не усавошми, и то на начин на који би најбоље одговарао и ппеизвођачима
и потрошачима2 Наташа ЂУРИЋ
Само 14 задужења
Једно време Антун Милљодановић-Дела имао је 15 ду жности. Сад има једну мање. Он је председник аутоЖото друштва „Победа“ у Суботици, председник _ Савета за безбедност среза Су ботица, председник Савета За пољопривреду ч тпрехрам бену индустрију Отлититске скупштине Суботица, председник Савета Центра за економско образовање, пред седник Ревизионе комтстје
Миштинског _ комитета СК, председник. Комисије за тИРизам ауто-мото савеза АП Војводине, директор суботи "ког млитског тредузећа. Ун је члан разних форума У савету Института за преТрамбену индустрију у Новом Саду, Савету за пољоПривреду ц прехрамбену и" дустрију Привредне коморе Војводине, џ чистом савету
Ривредне коморе Србије,
авету покрајинског завода За цене џ, утравном одбору свог предузећа. Ту је ч стал Хо учешће у два, општинска
политичка актива — активу _ Општинског одбора ССРН ц Општинског комитета СК.
Кад му је примуђена петнаеста функција — тољожај председника Комисије за економику туризма Тур стичког савеза суботичког среза — Антун Милодановић је покушао да објасни своју ситуацију: / Разним _ функцијама. већ сам оптерећен. Радо бих примио и ову дужност, али, верујте, тешко је наћу, времена за све њих. ,
— Ако, друже Дела, моћи ћеш ти ч% ово да урадиш...
И изабраше га.
Међутим, месец дана тосле овога избора Антун М' лодановић је, због треоттерећености, био приморан да поднесе оставку на овај тредседнички положај.
Тако друг Дела има сада „само“ — четрнаест функчмја. с.
Пре сђега реч колеки па
Натедавном састанку тред Гавника аутотранспортних уредузећа из Херцеговине, [ју је одржан и Среској "Ревредној комори, пред'сжено је да се уместо десе аутотранспортних тре“ Узећа оснују два велика. „ивањској „Босни“ тритоЈело би се предузеће из ДУ 052 + мостарском „А утотре Озу“ предузећа из Лишти Сар РИбушког, – Чапљие,
оца, Прозора и Треби2 У седиштима садашњих са дузећа формирали _ 6% ва и са самосталним Жен, унима који би се 898 Одо специјализовала 34 Ређену врсту трамсторта.
за ђутим, на састанку се
5 да сву колективи
пена за интеграцију. Јер
лози. су овом пробљему три
ми Ма са локалним ц, Ли“ # схватањима,
право онџф нису _ били
а интеграције и по-
Јо Вне сарадње, али. су же Ли ц да се постојеће почије задрже,
Представник предузећа из Прозора: — Ми добро послујемо. Немамо губитака, Шофери примају веће дневнице него у жостарскољ предузећу. Ако већ мора да дође до пнтеграци је, омда ћемо се радије Удружити са ливањском „Бо сном“...
Представник, предузећа из Дувна: — Нама ливањско предузеће није помогло ада нам је било "ајтеже. Зато, ако се морамо имтегрирати, онда са ностарским „Аутотревозом ...
— Треба питати кољективе. Само нека им се ства
добро и објективно обја. сне, рекао је представник радничког савета из Стоца. Уверен сам да ће огромна аећина бити за интеграци“
ју. Залељључак је у том СМИ-
у то је " слу и донет. А био једини тут да замисао о интеграцији постане "варност. у Р.Х.
=— Чујем да су у комори највеће плате.
— Па ц за време рата било је најбоље вртети се око коморе ч казана. (Карикатура из „Економске политике“)
ТтиХН РАТ ОКО ПЕРАОНА
НРАЈЕМ 1966. ДОМАЋИ ПЕРЛОН. — НОВИ МАМАЦ ЗА ИНЗЕСТИТОРЕ. — ПРИГОВОРИ ТУЗЛЕ ЗБОГ ДУПЛИРАЊА ФАБРИНА
|
Крајем 1966. године, а можда и раније, имаћемо домаћи перлон. Две фабрике започеће се вероватно овог пролећа: једна у Мостама, код Љубљане, а друга код Призрена. Већ је поручена и опрема за њих. Тузла, међутим, најављује и трећу.
У ствари, одавно се води прави мали „рат“ око перлона који је тренутно врло конјунктуран. Тузлаци имају озбиљне приговоре што је одобрена изградња поменуте две фабрике, у Мостама и Призрену, а не гради се уместо њих једна већа.
У приговору Рударскохемијског ·с" комбината из Тузле Југословенској инвестиционој банци наводи се да 'су планиране фабрике у Мостама и Призрену мале и да тешко могу бити рентабилне. Прва ће имати капацитет од 1.200 а друга око 1.800 тона годишње. Према европским мерилима, међутим, фабрике перлона морале би имати капацитет од најмање 2.500 тона годишње да би биле рентабилне. И та граница ће се вероватно померити навише док се изграде наше фабрике. Приложен је прорачун, из кога се види колико би се уштедело средстава само на | изградњи кад би се поди- | гла једна већа фабрика, у- ; место две. Према њему, у' једну фабрику, на пример,; од 5.475 тона перлона уло-, жило би се свега 2,6 пута више средстава него у ону у Мостама, а била би преко 45 пута већа. То значи да! би се на сваки уложени ди- | нар добио готово два пута. већи капацитет. .
'и захтеви коксаре за
Ако би се, пак, уместо две градила једна фабрика од 3.650 тона, значи већа од обе планиране, испада да би стајала два пута више од ове у Мостама, а капацитети би јој били три пута већи. (Предност у односу на призренску је нешто мања, али ипак велика).
Већа фабрика јефтинији перлон
На самој изградњи, дакле, уштеделе би се милијарде. Разуме се, тиме би у већој фабрици и перлон био јефтинији.
У прилог изградњи једне веће фабрике говоре, како тврде Тузлаци, и наше прилично велике потребе у перлону које би, према предрачунима за седмогодишњи план, износиле од 5 до 7 хиљада тона годишње. Напомиње се при том да се већ сада перлона увози толико колико ће производити обе предвиђене фабрике. А њихова производња намењена. је претежно за извоз (око 70 одсто).
Иако су у земљи изграђене две фабрике фенола (у Лукавцу и Загребу) — који служи као сировина за производњу капролактама од кога се даље прави влакно — предвиђено је да фабрике у Мостама и Призре-
!ну производе перлон од у-
возних сировина.
Банци ·се даље замера што је дозволила да се на овај начин прејудицира развој једног тако значајног дела хемијске индустрије — производње полиамидних влакана и пластичних маса. Цитирају се из-
Страна 5.
градњом фабрика лактама и перлона.
„На свим компетентним скуповима каже се у приговору Комбината — заузет је био став да се пе дуплирају капацитети перлона и да укупне југословенске потребе, а евентуално и извоз, треба подмирити из једне јединствене, веће и рентабилније фабрике“ — каже се у приговору. капро-
Банка: ми смо дали само гаранцију
— Ми смо дали само гаранцију, а не и паре — рекли су нам у Југословенској инвестиционој банци. Девизе За изградњу ових фабрика даће извозници. А динаре — привредне банке република. ићи
Из разговора са представницима Инвестиционе банке, наиме, сазнали смо да су се извозна предузећа обавезала да уплате аванс у девизама, остало да отплаћују извозом перлона. Значи, сагласност је дата на бази савезног прописа, којим се стимулира извоз. Ако се ова замисао оствари, извозницима би перлон донео више девиза него што је потребно за отплату опреме. С те стране посао би се, како тврде, исплатио.
Финансирање _ грађевинских радова, домаће опреме, пројектовања и осталог преузеле су на себе републичке привредне банке.
Сматра се, даље, како тврде у банци, да постоје услови и за две фабрике перлона, и да ни уштеде ње би биле тако велике да се
гради једна, већа. Јер, губици у пробној производњи су релативно мањи у малим фабрикама. Уосталом, фабрике перлона се могу брзо проширивати, и од мањих постати велике. = ж =
Није толико важно да ли се фабрика перлона гради У Тузли, Мостама или Призрену. Битно је да се са што мање улагања постиже што већи ефекат. Пракса је показала да уситњени, дуплирани капацитети дају обрнут резултат: већа улагања а скупљу производњу.
Овакви ексцеси могући су докле год немамо дугорочног и јединственог плана развоја хемијске индустрије. И докле год се кредитном политиком не траже, не фаворизују најрационални.ја, најјефтинија решења и дају уступци регионалним интересима.
Данило ВУКОВИЋ
У фабрици електрода
и феролегура у Шибе-
нику 42-часовна радна недеља .
Шибеник, марта
Почетком овог месеца колектив фабрике електрода и легура, једне од највећих и најстаријих фабрика швибенског индустријског базе на, прешао је на 42-часовну радну недељу. Према калку лацијама које су израдили економисти сове фабрике. скраћење радног времена не ће утицати на производњу — чак се очекује пораст ол око два одсто. а личних лоходака од пет одсто. . м.М.
. Крагујевац, 8. марта
За ниучнонстронивачки род 200 милиона динори
Фабрика каблова „Моша Пијаде“ и заводи „Шрвена застава" обезбедили знатна средства за рад института
Два највећа индустријска предузећа са територије среза Крагујевац, заводи „Црвена застава“ у Крагујевцу и фабрика каблова „Моша Пијаде“ у Светозареву одвојили су у овој години значајна средства за научноистраживачки рад.
"Заводи „Црвена застава“
одвојили су за пројектова- |
ње института за лака и путничка возила 54 милио-
на динара. Овај институт би |
користио целокупној мета-
лопрерађивачкој индустри- |
ји и осталим предузећима који кооперирају са Заводима, јер би помогао усмеравању Јјом.
Фабрика каблова Пијаде“ из Светозарева обезбедила је ове године за подизање института који би
њихове производ-. ње у складу са коопераци-
„Моша |
завршавају разговоре о 9снивању једног института
за индустрију неметала. (Танјуг)
се бавио проблемима елек- »
тро-индустрије 150 милиона динара. Институт би поред унапређења производње у самој Фабрици каблова требало да има службу која би пратила и рад осталих електро-предузећа, јер се њихови финални производи допуњују на тржишту. Индустријска предузећа на територији овог среза која производе електропорцелан, азбест, цемент, грађевински материјал и прерађују друге неметале
Из фабрике „Шрвена, застава“
МАЈУСЛЕЛИЈА МАМПАЊА ВРБАСКЕ ШЕЋЕРАПЕ
За 110 дана прерађено преко 30.000 вагона шећерне репе
Нови Сад, 8. марта Последња кампања прераде шећерне репе у шећерани прехрамбено-индустријског комбината „Врбас“ била је успешнија нето иједне године у. протеклих пет деценија од постанка колектива. За 110 дана радници и стручњаци фа брике прерадили су преко 30.000 вагона шећерне репе и произвели 4.162 вагона шећера. Ово је уједно највећа количина шећера коју је до сада у току:било које сезоне у прошлости произвела једна југословенска фабрика.
Овај успех колектив је постигао, пре свега, обезбеђењем довољних количи.на сировине у сарадњи са десетак пословних партнера— крупних газдинстава и земљорадничких задрута. Са њима је комбинат склопио десетогодишње уговоре о кооперацији, који су успешно почели да се извршују већ у првој години. И фабричка постројења, после извршене реконструкције, данас су нај-. модернија у домаћој инду-. стрији шећера.
(Танјуг)
Из ФАБРИКЕ ДУВАНА У НИШУ
_МЕХАНИЗАЦИЈА ПРОИЗВОДЊЕ И ПРЕРАДЕ ДУВАНА
Ниш, 8. марта
Раднички савет Дуванске индустрије у Нишу донео је одлуку да ове године уложи 600 милиона динара за механизацију производње и прераде дувана, која би, како се очекује, веома појефтнила производњу дувана и омогућила квалитетнију фабрикацију финалних производа.
Први корак у механизацији производње и прераде
ђење дувана. Једна машина већ је наручена у Италији. Центру за механизацију, који окупља наше најбоље дуванске стручњаке, стављено је у задатак да испита могућност механизовања свих радњи око паковања и низања дувана.
Наручени су и специјални уређаји за вештачку ферментацију дувана, за-
| тим бескрајне траке за кла-
дувана биће машине за са- |
сификацију и пресовање бала.
машине за
(Танјуг)
ГРАЂАНИН ПРЕД
ШАЛТЕРОМ
Аљкавости које загорчавају живот
У трговини, на пошти, у одбору, установи итд често нас озлоједе ситне аљкавости, нељубазност и нељудски однос. Готово је нормално да чекате службени ка док доручкује или заврши приватни разговор иза шалтера. Ако покушате да приговорите готово обавезно чујете „па и ми смо људи, нисмо машине, морамо 'поразговарати. А људи су заиста људи и сва шта им падне на памет.
У једној општинској установи где се плаћа социјално осигурање недавно смо чекали у реду. Жена која је стајала прва пружила је документе ДЕР нику и упитала: „Јесте ли ви ЧЕ ари Амиђић2“. Кад је овај одговорио да јесте, настало је објашњавање ко је она, чија је родбина, за кога је удата, колико деце има, па до тога да им кућа прокишњава и да аза“ ја што пре оправити. За цело то време грађани чекају и врпоље се.
Или други случај. У једно _ сарајевско предузеће,
рецимо да се зове Велепро мет, дошао директор исто
таквог предузећа из Загреба и обратио се портиру, рекавши му да жели да раз говара са директором тим и тим.
„Али, ми немамо директора који се тако зове“ рекао је портир.
„Неће бити да немате, пу стите ме, па ћемо га пронаћи или позовите телефоном и распитајте“.
„Па ваљда ја знам ко ми даје хлеб. Таквог немамо“ — одбрусио је портир и на сва директорова инсистирања опсовао и закључио — „не знаш ти, драги мој, шта хоћеш“! Без обзира на то што је сасвим добро знао шта хоће, Загрепчанин се изнервиран вратио кући необављена посла.
Примери које смо навели су ситне , свакодневне чарке које нас нервирају а за њихове ауторе су већином тако нормални као киша и сунце које сија. Управо зато што је реч о ситним стварима на њих се грађани не жале без 06 зира на ти што им ту и тамо трују расположење. Међутим, и ситне ствари некад могу постати исто та ко крупне,
У Јајцу се недавно десило да је неком човеку умрло дете. После тужне це ремоније, отац је отишао у општину, пријавио смрт и отказао дечји додатак. Али, следећег првог додатак је, и поред тога, стигао, а и следећих месеци. Човек је отишао у општину да врати новац, али су му свугде где се обратио рекли да ни су надлежни да га приме. После извесног времена стигла је казна због тога што додатак наводно није одјављен (што је неко због немарности заборавио да прокњижи), Узалуд је отац показивао потврду да је то учинио, наводио коме
Панорама Бихаћа
се обраћао да врати новац, али све узалуд. И ни крив ни дужан кажњен је. А та казна и новац који уредно стиже као додатак за умрло дете, уносе толико бола У Кући да је то право свирепо мучење родитеља. Или, опет, један случај из Сарајева са женом која је имала извесне конфликте на радном месту. После једног састанка где се о том конфликту нешто дуже и жучније расправљало, жена је отишла кући, и, како није могла заспати, изашла је да прошета. Дошла је до обале Миљацке, стала и загледала се у воду. У том моменту не-
ко ју је ухватио, стрпао у кола хитне помоћи и одвезао на клинику, где је речено да је хтела да изврши самоубиство и да је тре ба прегледати и утврдити — да ли је ментално здрава. Није тешко погодити да је тај неко био, у ствари, неко из њене установе, да ју је пратио и учинио тобож из најбоље намере да јој онемогући да направи неку глупост. Жена је на клиници упорно оојашњавала да се ради о заблуди, да не пристаје на преглед, али све Узалуд. Без обзира на то што се цела ствар свршила уверењем да је с њом све у
реду — отишао је глас 0 томе да је била на клиници и да ту нечег има. Може ли тужити некога ко је то учинио из „најбоље намере“ да је спасе7
Таква сведочанства ситне самовоље, нехата, ситне злобе, па и примитивизма и некултурности често сусрећемо, тако да је тешко повући границу докле иду ситне а докле почињу крупне ствари које човеку могу и те како да загорчају живот.
Добар број је оних који не знају да одржавају кон такт са грађанима. Утоли ко спорије реатују што их никад нико на то није упозорио. А таквих ствари на које треба упозорити људе који ступају на посао има, заиста, веома много.
У бихаћком центру за стручно оспособљавање се зонских радника, углавном оних који иду на посао у развијеније крајеве, уче не само стручном послу него и понашању на улици, уче их како треба планирати буџет, породицу и слично. Кажу да се такви радници брже адаптирају условима у новој сре дини, не изазивају туче, изгреде и нереде, него настоје да стекну веће квали фикације, заснују породицу. Бихаћ, славни и сиромашни град, може оваквом својом праксом многима по служити за пример, за поукКу. Јованка БРКИЋ
|